Језуитски васпитни систем — разлика између измена

Језуитске школе су се делиле на два течаја: на нижи течај, у трајању од шест година, и виши, у трајању од три године, а оснивали су и јавне школе, најчешће класичне гимназије. Нижи течај била је латинска школа приступачна свим њиховим потомцима, а виши течај је била академија која је припремала за универзитетске студије. Нижа латинска школа, имала је пет разреда, у којој је наставни језик и језик комуникације био латински, тако да се бар у вишим разредима није смело говорити матерњим језиком.Такође, изучавао се и грчки језик.Изучавање вере, која се састојала у јеванђељу, било је одређено само пола часа у недељи, али без обзира на то, целокупно васпитање и настава, темељила се на религији.Основу наставног плана и програма чинило је “седам слободних наука”.На вишем течају, предавали су филозофију као припрему за теолошке студије. Такође, велики знашај придавали су и физичком васпитању( неговање тела, хигијена,јахање итд.), јер су у то време цркви били потребмни снажни људи који ће ширити њено учење у новооткривеним земљама.Најефикаснија средства наставе језуита, била су: проповед ради утемељивања масе, исповест којом се утиче на појединце и васпитање у циљу да се омладина потчини утицају католичке цркве. Наставне методе су се ослањале на непосредан додир учитеља са учеником. Језуити су настојали да се приближе сваком поједином ученику и да што више себи подреде његов разум, те да тако искористе његове способности.Велики значај у том систему имало је понављање, које су језуити прихватили на основу искуства стеченог до тада у вишим нарочито протестантским школама. Ученици су сваког дана понављали градиво које су претходног дана обрадили, што је био случај и са градивом на крају недеље. Језуити су избегавали преоптерећивања уценикаученика, сматрајући да настава треба да буде лака и пријатна за ученике.Планирању реализације садржаја у настави такође су посветили доста пажње, пре свега, распоређивању садржаја по месецима, недељама, данима, са методским упутствима. За остваривање свих циљева, потребни су стручни наставници, па су језуити поклањали доста пажње и припремању наставника, који су били искључиво чланови језуитског реда. Из редова студената су узимани најбољи и најпоузданији и спремани за предаваче у нижим колеџима. После теолошког образовања, могли су да предају и у старијим разредима.Главни циљ целокупног језуитског система био је : створити човека који ће бити непоколебљиво чврст у католичкој мери и безусловно одан ауторитету цркве.Природно је да су у њиховом васпитању оживеле све карактеристичне црте језуитског реда, нарочито с обзиром на мисију коју су језуити, као борбени ред католичке цркве, имали у тадашњем друштву.