'''Ендемизам''' (од {{јез-грч|ἔνδημος}} = „локални“) је појава ограниченог распрострањења организама[[организам]]а на одређеној, често малој, [[територија|територији]] или [[акваторија|акваторији]]<ref name="mozaikznanja">Milorad Janković. 1973. Endemiti/Endemizam. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.</ref>. Ендемичне могу бити [[врста|врсте]] (најчешћа употреба термина) или било која друга [[таксономске категорије|таксономска категорија]]. Ендемични таксон назива се '''ендемит'''<ref name="mozaikznanja"/>. Такође, површина [[ареал]]а ендемичног таксона може бити веома мала (једна литица у [[Бока Которска|Бококоторском заливу]]), али и веома велика (континент [[Аустралија]] — аустралијски ендемити). Стога је главна карактеристика ендемизма, у ствари, поклапање ареала неког таксона са [[географија|географски]] или [[екологија|еколошки]] дефинисаном површином ([[станиште]]м). Центрима ендемизма називамо она подручја која имају релативно велику заступљеност ендемичних таксона у односу на површину. Супротан термин ендемизму је [[космополитизам]], односно широко распрострањење таксона.
Ендемизам као појава најшчешће се везује за [[острво|острва]], услед њихове географске [[изолованост]]и, тако да говоримо о ендемској [[флора|флори]] и [[фауна|фауни]] [[Хаваји|Хавајског архипелага]], архипелага [[Галапагос]], [[Сокотра|Сокотре]]. Организми великих [[језеро|језера]], која су попут „острва воде на копну“, такође испољавају ендемизам — широко су познати ендемити [[Охридско језеро|Охридског језера]] и [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]].
