Клод Адријан Хелвецијус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Милан Животић је преместио страницу Claude Adrien Helvétius на Клод Адријан Хелвецијус: Превод на српски са француског |
Сређивање |
||
Ред 1:
| име = Клод
Клод Адријан Хелвецијус (1715-1771) је један од најистакнутијих [[Француски материјалисти|француских материјалиста]] осамнаестог века, поред [[Монтескје|Монтескијеа]], [[Волтер|Волтера]], [[Ламетри|Ламетреа]], [[Baron Holbah|Холбаха,]] и [[Дени Дидро|Дидра]]. Он је био филозоф и бавио се проблемима васпитања и исицао огромну улогу васпитања у формирању човека. Захтевао је бољу организацију школа и наставе и истицао је велики значај просвете уопште.▼
| презиме = Адријан Хелвецијус
| слика = Claude Adrien Helvétius.png
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Клод Адријан Хелвецијус
| пуно_име = Клод Адријан Хелвецијус
| дан_рођења = 26.
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1715.
| место_рођења = [[Париз]]
| држава_рођења = [[Датотека:Royal Standard of the King of France.svg|21п]] [[Краљевство Француска]]
| дан_смрти = 26.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1771.
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = [[Датотека:Royal Standard of the King of France.svg|21п]] [[Краљевство Француска]]
}}
▲'''Клод Адријан Хелвецијус''' (
▲=== Биографија ===
== Биографија ==
Родио се у Паризу као потомак племићке породице. Школовао се код [[Исусовци|језуита]] и врло рано упознао са филозофијом [[Џон Лок|Џона Лока]]. На препоруку краљице добио је уносно радно место око прикупљања [[Порез|пореза,]] али се уверио у неправде феудалног поретка и напустио посао посветивши се [[Филозофија|филозофији]].
== Рад ==
Иако се Хелвецијус бавио проблемима васпитања, он је био пре свега филозф. Написао је дело [[„О разуму“]] (1758), које је за кратко време постало популарно, тако да је касније доживело многа издања и било преведено на многе европске језике. Због тога је одлуком [[Сорбона|Сорбоне]] било осуђено и 1759. године јавно спаљено као „опасно за основне хришћанске религије“. Његово друго велико дело [[„О човеку и његовим умним способностима“]] изашло је годину дана после његове смрти 1772. године (Дело је штампао руски кнез Галицин). Оба дела садрже занимљив материјал о педагошким размишљањима Хелвецијуса.
=== Сензуалистичка гледишта
У области сазнања он је заступао [[Сензуализам|сензуалистичка]] гледишта [[Џон Лок|Џона Лока,]] да нема ничега у разуму што претходно није било у чулима. Полазећи од оваквих гледишта Хелвецијус сматра да су осећања извор целокупне психичке делатности човека, а разлике које се јављају у понашању људи у великој мери зависе од [[Интерес|интереса]]. Интереси су према Хелвецијусу све оно што нас може сачувати од неугодности, односно „добро је све оно што је у нашем интересу , што је корисно“. Он је дакле заступао мишљење да човек може да научи све, само треба пробудити у њему одговарајуће интересовање.У односу на природу човека Хелвецијус истиче да се сви људи „рађају са истим [[Способност|способностима]] и једнако су надарени умним и физичким моћима“ , што значи да природа не чини људе неједнакима, разлике настају под утицајем васпитања, јер је човек у духовном погледу искључиво плод [[Васпитање|васпитања]] .
=== Педагошки погледи
Он не разликује специфичан васпитни утицај средине, већ под васпитањем разуме утицаје друштвене средине у најширем смислу речи. Такво схватање односа средине и васпитања служило му је да критикује тадашње [[Феудализам|феудално друштво.]] С обзиром на то да се разлике код људи јављају због различитог васпитања, Хелвецијус тражи да сви људи имају, једнака [[Право|права]] на образовање, чиме је негирао [[Аристократија|аристократски]] монопол на васпитање. Дакле, у складу са својим историјским идеализмом, Хелвецијус је био убеђен да је васпитање свемоћно и да је човек у било ком погледу продукт васпитања .
Линија 28 ⟶ 46:
* {{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Ценић, Петровић|first=Стојан, Јелена|publisher=Учитељски факултет-Врање "Едука" Београд|year=2005|isbn=ФФП032018|publication-place=Врање|pages=125,126|type=историја педагогије}}
* {{Cite book|title=Општа историја школства и педагошких идеја|last=Жлебник|first=Леон|publisher=Научна књига|year=1970|isbn=ФФП032018|publication-place=Београд|pages=120,121,122|type=историја педагогије}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
|