На уранку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 21:
Након првих представа критика је имала саме похвале за ово дело, потпуно имајући у виду отежавајуће околоности да музички ансамбл мора да се саставља из свих расположивих оркестара и музичких друштава које је престоница у том тренутку имала. Можда је најбољи приказ Биничковог прегалаштва дао сам Нушић:
„Иако мало по броју, оно што је Бинички дао-наше је. Он је од оних наших музичара и композитора који су ушли у душу наше народне песме, певају је и сами, воле је, уживају у њој. Биничкове песме одликују се народним колоритом. Све што је имао, све што је могао дати, Бинички је приложио културном развитку и напретку свог народа.“ <ref>{{cite journal |last=Нушић|first=Бранислав |title = О животу и раду Станислава Биничког композитора и диригента |journal=Comoedia“, часопис за позориште и филм |date = 4. 2. 1924 |volume=бр. 5}}</ref>
Партитура и већи део оркестарског материјала изгубљен је у бомбардовању Београда 1941. године, посебно здања Народне библиотеке Србије која се до тада налазила на Косанчићевом венцу, али је на основу фрагмената, одређених снимака и сећања, као и постојећег клавирског извода, оперу поново оркестрирао диригент [[Ангел Шурев]]. Своју значајну обнову прва српска опера је доживела 1968. године када је изведена на сцени Народног позоришта у Београду у режији Јована Путника. Вероватно због значајне ревидације, ово извођење је проглашено премијером. Изведена је заједно са опером ''Симонида'' Станојла Рајичића поводом облежавања једног века од оснивања Народног позоришта у Београду. <ref>{{cite book|last=Стевановић|first=Јелица |title = На уранку : сто година од првог извођења |year=2003|publisher=Народно позориште |location=Београд |id=ISBN 86-84897-01-3|pages=}}</ref>
| |||