Други конгрес КПЈ — разлика између измена

'''Други конгрес [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста)]]''' ({{јез-мк|Вториот конгрес на Социјалистичка работничка партија на Југославија (комунисти)}}; {{јез-слв|Drugi kongres Socialistične delavske partije Jugoslvije (komunisti)}}) одржан је од [[20. јун|20.]] до [[25. јун]]а [[1920]]. године у [[Вуковар]]у. На овом [[Конгрес]]у је дошло до сукоба између две фракције унутар Партије -— "ауторитарне" (бољшевичко-''револуционарне)'' и "демократске" (реформско-демократске и револуционарно-демократске)''реформистичке''. Пошто је ауторитарна (бољшевичко-револуционарна) фракција однела победу, усвојен је нови Програм партије и промењен назив у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] ({{јез-мак|Комунистичка партија на Југославија}}; {{јез-слв|Komunistična partija Jugoslavije}}). Овај конгрес се често назива и '''Вуковарски конгрес'''. За председнике Централног партијског већа су изабрани [[Павле Павловић]] и [[Јаков Ластрић]], а за секретаре [[Сима Марковић]] и [[Филип Филиповић]].

Током [[1919]]. и [[1920]]. године дошло је до поделе у врху Партије и синдиката на две основне фракцијеструје - "ауторитарне" (бољшевичко-револуционарне)''револуционарну'' и "демократске"''реформистичку'' (реформско-демократскеназиване још и револуционарно-демократске''радикална'' и ''опортунистичка''). Идејна позиција демократске фракције (називани: центрумаши, опортунисти, реформисти)реформиста изражавала се у ставовима да је [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] заостала земља, са неразвијеном радничком класом и да у њој не постоје услови за [[Револуција|револуцију]] (те да је бољшевички, ауторитарни концепт револуције девијација), и да предстоји дуг период друштвено-економског развитка на основама капиталистичких друштвених односа, у којем се радничка класа мора борити за побољшање свог положаја путем реформи док револуција не буде могућа. По њиховом схватању револуција подразумева постојање политичке демократије. Полазећи од таквог става демократскареформисти фракцијасу је иступилаиступили против бољшевичких и ауторитарно-револуционарних концепција у политици Партије, против свих акција које воде заоштравању класне борбе и ауторитарно-револуционарним сукобима, против приступања Партије [[Коминтерна|Комунистичкој интернационали]] и против подршке [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетској Русији]]. За реформистичка схватања демократске фракције залагали су се највећим делом предратни синдикални и партијски кадрови формирани на владајућим [[Социјалдемократија|социјалдемократским]] схватањима Друге интернационале. Комунисти су бранили револуционарну оријентацију Партије са позиција [[бољшевизамМарксизам|бољшевизмаМарксизма]], користећи се искуством [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и [[Владимир Лењин|Лењиновим]] учењем о [[Империјализам|империјализму]] као умирућем стадијуму капитализма.

У пролеће [[1920]]. године идејни сукоби избили су свом оштрином и дискусије између ауторитарне фракције (бољшевички комунисти)комуниста и демократске фракције (социјалдемократе, демократски социјалисти)реформиста почеле су пунити ступце партијске и синдикалне штампе. Пошто је победу на Конгресу однела бољшевичко-револуционарна фракција, део чланова демократскереформистичке стује, посебно из [[Хрватска|Хрватске]], је одмах напустио Партију, док је други део, нарочито из [[Србија|Србије]] и [[Босна и Херцеговина|Босне]], наставио да делују унутар Партије. После објављивања ''Манифеста опоизиције КПЈ'', септембра [[1920]]. године, преостали део демократскереформистичке фракције је искључен из Партије.

Победа бољшевичко-револуционарне фракције је имала великог утицаја, не само на чланство Партије, већ и на [[Раднички покрет]] у целини, што су показали резултати општинскихопштински избораизбори, августа и парламентарнихпарламентарни избораизбори, децембра [[1920]]. године, када су комунисти освојили 59 посланичких мандата. Победа бољшевичко-револуционарне фракције је такође утицала на власти [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] да донесу [[Обзнана|Обзнану]], којом је забрањен даљи рад Комунистичкој партији.