Темур-кан — разлика између измена

Темуровом владавином завршава се време [[Монголско-татарске најезде|монголског освајања]] и почиње ера [[Монголски мир|монголског мира]]. У знак признања невероватних промена у правцу мира и напретка на међународној сцени, западни научници су, много касније, [[XIV век]] назвали ''Pax Mongolica'' или ''Pax Tatarica''. Темур је био први од канова који је тражио начине да кроз мирну трговину и дипломатију стекне трговачке и дипломатске везе које није могао добити оружјем. Зато су одржаване живе дипломатске везе са [[Европа|Европом]], где су у разне дипломатске мисије сада слати понизни свештеници, учењаци и амбасадори.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=259}}

Вешти у сеоби мноштва људи и коришћењу нових технологија за ратне циљеве, [[Монголи]] су наставили са сличном праксом у време ''монголског мира''. Луталачке принципе свог номадског друштва применили су на најконзервативније аспекте живота и културе. Монголска војска је између породица расподелила преводиоце, писаре, лекаре, астрономе и математичаре, исто као што је расподелила музичаре, куваре, златаре, акробате и сликаре.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=267}} Власти су ове произвођаче знања поделиле као и све друге занатлије, стоку и другу робу и одаслале их караванима, или преко мора, у разне делове земље.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=267-268}}

Трговачки утицај царства допирао је много даље од његове војске.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=259}} Следећи претходнике Темур се бринуо о одржавању [[Пут свиле|трговачких путева]], широм царства, и градио станице које је снабдевао залихама робе сваких 40-50 km. Ове станице су обезбеђивале теретне животиње и водиче који су спроводили трговце кроз тешко проходне области.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=260}} Поред копненог све више се користио транспорт робе бродовима.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263}}

Монголи су схватали да роба, обична и свакодневна на једном тржишту, лако може постати егзотична и потенцијално скупа на другом. Почетак Темурове владавине обележен је грозничавом потрагом за новим врстама робе која би се продавала на неком удаљеном тржишту огромног Монголског царства, или за новим начинима продаје уобичајене робе. Свака ствар - од боја, папира, и лекова, до пистаћа, петарди и отвроваотрова - имала је потенцијалне купце, а чинило се да су монголски чиновници чврсто решени да их пронађу. Одговарајући на потребе јединственог тржишта, монголске радионице у Кини нису само производиле традиционалну кинеску робу, кап што су [[порцелан]] или [[свила]] за светско тржиште, већ су се проширили на потпуно нове производе за специјализована тржишта, укључујући и производњу рељефа [[Богородица|Мадоне]] са дететом Исусом[[Исус]]ом, резбареног у [[Слоновача|слоновачи]] и извоженог у Европу.

Монголско подстицање трговине донело је свету много нових тканина тако што је за локалне производе проналазило нова тржишта. Порекло тих тканина још увек се види у етимологији њихових назива. Пример за то је нарочито глатка и сјајна свила, која је на западу постала позната као ''[[сатен]]'', под именом које је насталонасталим од монголске луке Зајтун {{напомена|[[Сјамен]], највећи град на југоисточној кинеској обали у пределу [[Тајван]]ског [[мореуз]]а. Други облици имена: ''Цај-тун'', ''Зартен'', ''Заизен'', ''Јаитони''.}}, довожена је у Европу посредством [[Илканат]]а.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=266}}

Осим на спољашњем овај период представља доба просперитета и на унутрашњем плану. Темурова владавина и иначе владавина [[династија Јуан|династије Јуан]] представља прави процват драме, веома запостављене уметности у традиционалној [[Кинеска култура|кинеској култури]]. У Кини су извођачи, глумци и певачи, традиционално били мало цењени. Сврставани су уз проститутке, конкубине, и слична маргинална занимања. Монголски владари су унапредили њихов друштвени статус и признали им достојанство професије.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=244}} Саграђена је и позоришна четврт, па представе више нису биле ограничене на пијаце, јавне куће и крчме.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=244-245}} Спој кинеске драме и монголске музике ударио је темеље данашњој [[Пекиншка опера|Пекиншкој опери]].{{sfn|Ведерфорд|2007|p=245}}