Краљевина Италија — разлика између измена

Депретис је почео да спроводи један експериментални политички програм, који је назвао ''трасформисмо'' (промене). По тој идеји, — места министара требало је да добијају умерени и стручни људи, који је требало да буду непартијски политичари. У стварности је овај план владавине добрих технократа био власт врло ауторитативних и јако корумпираних људи. На врло спорним изборима 1876, користећи методе притиска на кандидате, поново је победио Депретис. Након тога, како није имао озбиљније опозиције, владао је сам целом владом. За време његове владавине забрањена су јавна окупљања, а појединци који су сматрани опасним по власт осуђивани су на прогонство и затворе по врло удаљеним острвима. Међутим, Депретис је за време свог мандата, забранио робијање због дуга, увео је обавезно бесплатно основно школовање и укинуо дотад обавезну веронауку у основним школама.<ref>{{Cite book|last= Smith|first= Dennis Mack|authorlink= |coauthors= |title = Modern Italy; A Political History|year=1997|url= |publisher= The University of Michigan Press|location= Ann Arbor|isbn=978-0-472-10895-4|pages=}}</ref>

Снажно су погоршани односи и са [[Грчка|Грчком]], кад је Италија, због рата у Либији, превентивно окупирала острва [[Додеканез]]а (укључујући и острво [[Родос]]) са већинским [[Грци|грчким]] становништвом, који су номинално били под османским суверенитетом. Напетост је нарасла и због Албаније, око које су две земље имале опречне ставове.<ref>{{Cite book|last= Bosworth|first= RJB|authorlink= |coauthors= |title = Mussolini's Italy|year=2005|url= |publisher= Allen Lane|location= New Work|isbn=978-0-7139-9697-5|pages=}}</ref>

Италија је 1915. тајним [[Лондонски споразум (1915)|споразумом у Лондону]] издала дојучерашње савезнике из Централних сила и придружила се [[Тројна антанта|Антанти]], због обећаних територија Аустроугарске где су живели Италијани, бројних делова источне обале Јадрана и део немачких колонија у Африци. Ова одлука одушевљено је дочекана у редовима националиста и империјалиста, али су против ње били либерали, и сам либерални премијер [[Ђовани Ђиолити]].<ref name="autogenerated1984">{{Cite book|last=Clark|first=Martin|year=1984|title = Modern Italy: 1871-1982|location=London and New York|publisher=Longman Group UK Limited}}</ref>

Фашистички режим тежио је једнопартијском друштву у Италији и интеграцију фашизма у све поре друштва. Тоталитарна држава службено је проглашена у Доктрини фашизма 1935. године. Фашисти су намеравали изменити италијанско друштво и културу по узору на [[Антички Рим]], с неким примесама идеја из [[футуризам]]а италијанских интелектуалаца и уметника.<ref name="totalitarianism2003">Pauley, Bruce F (2003) ''Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy'', Wheeling: Harlan Davidson, Inc.</ref> У овом друштву које је требало да смањи осећај индивидуалности појединца, само би чланови Фашистичке партије били пуноправни грађаниi.<ref>{{Cite book|last=Gentile|first=Emilio|title = The Struggle For Modernity Nationalism Futurism and Fascism|location=Westport, CT|publisher=Praeger|year=2003|pages=87}}</ref> Упркос покушајима стварања нове фашистичке културе, италијански фашисти нису имали толико великог успеха у измени друштва као што су имали [[Трећи рајх]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]].

* {{Cite book |ref= harv|last=Clark|first=Martin|year=1984|title = Modern Italy: 1871-1982|location=London and New York|publisher=Longman Group UK Limited}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Pauley|first=Bruce F.|year=2003|title = Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy|location=Wheeling|publisher=Harlan Davidson, Inc|pages=107}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Gentile|first=Emilio|title = The Struggle For Modernity Nationalism Futurism and Fascism|location=Westport, CT|publisher=Praeger|year=2003|pages=87}}