Боцвана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Козметичка измена
м Козметичка измена
Ред 51:
[[Датотека:Botswana_map.png|лево|250п|мини|Мапа Боцване]]
 
Крајем 19. века, избили су сукоби између народа Схона у Боцвани и племена Ндебеле који су се доселили на ту територију из пустиње [[Калахари]]. Тензије су још више нарасле досељавањем [[Бури|Бура]] из Трансваала. Након молби бачванских вођа Кхама III, Батхоена и Себелеа за помоћ, британска влада је [[31. март]] [[1885]]<ref>{{cite web|title=Botswana History|url=http://www.lonelyplanet.com/botswana/history|publisher=Lonely Planet|accessdate = 14. 10. 2012.}}</ref>. прогласила Бечуану својим протекторатом. Северни део те територије је остао под директном управом Бечуанског протектората, те је данас то независна држава Боцвана, док је јужна територија постала део Ртске колоније ([[холандски језик|холандски]]:''-{Kaapkolonie}-'', [[Енглески језик|енглески]]:''-{Cape Colony}-'') који је сад део северозападне покрајине [[Јужноафричка Република|ЈАР]]-а. Већина људи који говоре језик Тсвана као матерњи језик данас живе у Јужноафричкој Републици.
 
Оснивањем [[Јужноафричка Унија|Јужноафричке уније]] [[1910]]. од тадашњих британских колонија нису укључени и простори Бечуана, Басутоланда (данас [[Лесото]]) и [[Свазиленд|Свазиланда]], иако је омогућено њихово касније повезивање. Иако је јужноафричка влада тада желела прикључити ове територије, британска страна је то одлагала, те се ово припајање никад није догодило. Избором владе Националне странке [[1948]]. у Јужној Африци је утемељен [[апартхеидапартхејд]], због којег се та земља [[1961]]. повукла из Комонвелта, чиме је нестала идеја о укључивању ових територија у јединствену Јужну Африку.
 
У јуну [[1964]]. године, Британија је пристала на предлоге о демократској самоуправи у Боцвани. Седиште владе премештено је из [[Мафикенг]]-а у данашњој Северозападној провинцији у ЈАР-у у новоосновани град [[Габороне]], [[1965]]. године. Боцвана је стекла своју независност [[30. септембар|30. септембра]] [[1966]]. године. Као први председник државе изабран је [[Серетсе Хама]], вођа покрета независности, поглавица (''кгоси'') боцванског племена Нгвато, који је два пута изабран на ту дужност и на којој је умро [[1980]]. године. Челништво над државом је тад препуштено потпредседнику Кетумилу Масира који је регуларно изабран [[1984]]., те поново [[1989]]. и [[1994]]. Масира је напустио дужност [[1998]]. Председничку дужност је од тад обављао потпредседник Фестус Могао, који је регуларно изабран [[1999]]., те поново [[2004]]. године.