|
| држава_смрти =
}}
'''Арса Пајевић''', издавач, књижар и штампар у [[Нови Сад|Новом Саду]] ([[1840]] ([[31. август 1841]]). — [[13. октобар]] [[1905]]., Нови Сад).
Арса Пајевић је почео од словослагача и самоука, да би током живота стигао до власника штампарије и уредника новина и књижевника.
Рођен је 31. августа 1840. године у Новом Саду, у Темеринској улици. Почео је Арсеније као дечак сироче, да ради у штампарији [[Игњат Фукс|Игњата Фукса]] у Новом Саду. ГодинеТако је 1858. године као шегрт је разносио листове "Седмица" и "Србски дневник" по кућама у Новом Саду. Свратио је код песника Змаја, и замолио га да му за Нову годину спреми "печеницу". Радило се у ствари Змајевој о новогодишњој песми, под називом "Поздрав на ново лето". Шегрт Арса је ту песму (подписану својим именом), узгред одштампао у Фуксовој штампарији, као "честитку", и делио је уз новине. Због тог новогодишњег поклона, добио је пуно напојница од читалаца. Од тог новца се сиромашни Арса "обуо и оденуо", и на Змајев имендан - о Св. Јовану 1859. године посетио песника у његовом стану, упарађен и дао му пун захвалности, флашу квалитетног вина "бермета".<ref>"Време", Београд 1929. године</ref> ПослеИзмеђу Јашиног1863-1871. убиствагодине Мише Димитријевића уредника и власника "Браника", Пајевићрадио је раскинуоу свеБеограду везеу саДржавној српским радикалима, окупљеним око конкурентске "Заставе"штампарији.<ref>"Правда", БеоградТу 1933.се године</ref>дружио Арсаса јенапредним 1873.младим годинељудима био- деловођа Народне штампарије у Новом Садувисокошколцима.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1873. године</ref>
По повратку из српске престонице сарађује са виђеним Србима Новосађанима на том пољу. Велики српски народни календар "Орао" уредника Стеве Поповића Вацког, издавао је Арса Пајевић од пре 1875. године. Радио је тада у "Српској народној задружној штампарији" у Новом Саду.<ref>"Србадија", Беч 1875. године</ref> Примио се да преузме одговорност пред властима, за Змајев хумористички лист "Стармали" 1879. године. Године 1880. примиоподухватио се Арса да буде издавач Змајевог дечјег листа "Невена". Издавао је црквени лист "Глас истине" 1884-1891. године. Такође "Српски сион" само прве године излажења - 1891. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref> Био је члан подпомагач Српског учитељског конвикта у Новом Саду 1891. године, са прилогом од 50 ф. На томе није стао већ је годинама додавао додатне износе, као 1895. - 350 ффОсновао је [[књижара|књижару]] и [[штампарију]][[1876]]. године, да би 1891. године отворио властиту издавачку добро снадбевену књижару и штампарију у Дунавској улици у Новом Саду, у својој кући. Главна издања су му листови: Ратна Хроника, Илустроване Новине, Стармали, календар Орао и др. Своје имање опоруком је оставио српској гимназији у Новом Саду. ▼
После Јашиног убиства Мише Димитријевића уредника и власника "Браника", Пајевић је раскинуо све везе са српским радикалима, окупљеним око конкурентске "Заставе".<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> Арса је 1873. године био деловођа Народне штампарије у Новом Саду.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1873. године</ref>
Због својих списа примила га је Матица српска за члана њеног књижевног одељења. Написао је неколико књига и уредио неколико листова. Био је познат широм српства као "чика Арса" велики пријатељ и заштитник деце и омладине. Од 1878. године постоји његова штампарија, да би отворио властиту издавачку добро снадбевену књижару и штампарију у Дунавској улици у Новом Саду 1891. године, у својој кући. Поклонио је током живота велики број књига и слика сиромашним српским школама и добрим ученицима. Такође омогућио је претплату на "Школски лист" многим српским школама.<ref>"Школски лист", Сомбор 1901. године</ref> Године 1890. говорило се да је он највећи књижевни и просветни добротвор јер је поклонио до тада преко 4000 књига разне садржине, поред 2000 примерака илустрованог календара "Орла".<ref>"Отаџбина", Београд 1890. године</ref> О свом трошку је био на српско-турском ратишту 1876. године као сведок - извештач. Објавио је на ту тему књигу: "Успомене из Црне Горе и Херцеговине". Извештавао је са Видовданске прославе (500-годишњице Косовске битке) у Крушевцу, из Кијева и Москве где је био о свом трошку по најјачој зими, слао описе погреба руског цара Александра III у крунисања цара Николе II. Биле су то књиге обједињене са илустрацијама, објављене 1895. године под насловом: "Са погреба цара Александра..." и "Утисци и слике из Русије". Сав приход од продаје наменио је аутор Ђорђа Натошевића фонду за удове и сирочад учитељску.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref> ▼▲Велики српски народни календар "Орао" уредника Стеве Поповића Вацког, издавао је Арса Пајевић од пре 1875. године. Радио је тада у "Српској народној задружној штампарији" у Новом Саду.<ref>"Србадија", Беч 1875. године</ref> Примио се да преузме одговорност пред властима, за Змајев хумористички лист "Стармали" 1879. године. Године 1880. примио се Арса да буде издавач Змајевог дечјег листа "Невена". Издавао је црквени лист "Глас истине" 1884-1891. године. Такође "Српски сион" само прве године излажења - 1891. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref> Био је члан подпомагач Српског учитељског конвикта у Новом Саду 1891. године, са прилогом од 50 ф. На томе није стао већ је годинама додавао додатне износе, као 1895. - 350 ф.
Због својих списа примила га је Матица српска за члана њеног књижевног одељења. Написао је неколико књига и уредио неколико листова. Био је познат широм српства као "чика Арса" велики пријатељ и заштитник деце и омладине. Имао је успеха са популарним издањима за народ. Својим издањима подизао је просвету у [[Срби|Срба]].
Био је ожењен Анком, али са којом није имао деце. Зато су одгојили двоје сирочади и извели их на животни пут. Посинио је Арса - др Пају Вујевића за свршеног филозофа и још малог Ђурицу Суботића гимназисту.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref>
Супружници Пајевићи су по свом тестаменту (отворен 1905) оставили у хуманитарне сврхе своју имовину. Определили су за Фонд Српске Више девојачке школе у Новом Саду своју кућу у Ћурчинској улици код "Три краља", која вреди 20.000 круна. За помагање сиротих ученица те школе, у оделу и књигама оставили су још 14.000 круна у готовини. Свој преостали велики иметак, процењен на преко 200.000 круна завештали су новосадској Великој српској гимназији. ▼
▲Због својих списа примила га је Матица српска за члана њеног књижевног одељења. Написао је неколико књига и уредио неколико листова. Био је познат широм српства као "чика Арса" велики пријатељ и заштитник деце и омладине. Од 1878. године постоји његова штампарија, да би отворио властиту издавачку добро снадбевену књижару и штампарију у Дунавској улици у Новом Саду 1891. године, у својој кући. Поклонио је током живота велики број књига и слика сиромашним српским школама и добрим ученицима. Такође омогућио је претплату на "Школски лист" многим српским школама.<ref>"Школски лист", Сомбор 1901. године</ref> Године 1890. говорило се да је он највећи књижевни и просветни добротвор јер је поклонио до тада преко 4000 књига разне садржине, поред 2000 примерака илустрованог календара "Орла".<ref>"Отаџбина", Београд 1890. године</ref> О свом трошку је био на српско-турском ратишту 1876. године као сведок - извештач новосадске "Заставе". Објавио је на ту тему књигу: "Успомене из Црне Горе и Херцеговине". Извештавао је са Видовданске прославе (500-годишњице Косовске битке) у Крушевцу, из Кијева и Москве где је био о свом трошку по најјачој зими, слао описе погреба руског цара Александра III у крунисања цара Николе II. Биле су то књиге обједињене са илустрацијама, објављене 1895. године под насловом: "Са погреба цара Александра..." и "Утисци и слике из Русије". Сав приход од продаје наменио је аутор Ђорђа Натошевића фонду за удове и сирочад учитељску.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>
Основао је [[књижара|књижару]] [[1876]]. Имао је успеха са популарним издањима за народ. Својим издањима подизао је просвету у [[Срби|Срба]]. Главна издања су му листови: Ратна Хроника, Илустроване Новине, Стармали, календар Орао и др. Своје имање опоруком је оставио српској гимназији у Новом Саду. [[1906]]. књижару је преузео [[Светозар Огњановић]].
▲Био је ожењен Анком, живео у складном браку, али са којом није имао деце. Зато су одгојили двоје сирочади и извели их на животни пут. Посинио је Арса - др Пају Вујевића за свршеног филозофа и још малог Ђурицу Суботића гимназисту.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref> Поред свих доброчинстава и несебичне помоћи током живота остало је на крају оно највеће. Супружници Пајевићи су по свом тестаменту ( отворенотвореном 1905) оставили у хуманитарне сврхе сву своју имовину. Определили су за Фонд Српске Више девојачке школе у Новом Саду , своју кућу у Ћурчинској улици код "Три краља", која тада вреди 20.000 круна. За помагање сиротих ученица те школе, у оделу и књигама оставили су још 14.000 круна у готовини. Свој преостали велики иметак, процењен на преко 200.000 круна завештали су новосадској Великој српској гимназији . Удова Анка је располагала са том имовином до своје смрти. Године [[1906]]. по Арсиној смрти, књижару је преузео [[Светозар Огњановић]].
== Референце ==
|
