Арса Пајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 25:
Рођен је 31. августа 1840. године у Новом Саду, у Темеринској улици. Почео је Арсеније као дечак сироче, да ради у штампарији [[Игњат Фукс|Игњата Фукса]] у Новом Саду. Тако је 1858. године као шегрт разносио листове "Седмица" и "Србски дневник" по кућама у Новом Саду. Свратио је код песника Змаја, и замолио га да му за Нову годину спреми "печеницу". Радило се у ствари Змајевој новогодишњој песми, под називом "Поздрав на ново лето". Шегрт Арса је ту песму (подписану својим именом), узгред одштампао у Фуксовој штампарији, као "честитку", и делио је уз новине. Због тог новогодишњег поклона, добио је пуно напојница од читалаца. Од тог новца се сиромашни Арса "обуо и оденуо", и на Змајев имендан - о Св. Јовану 1859. године посетио песника у његовом стану, упарађен и дао му пун захвалности, флашу квалитетног вина "бермета".<ref>"Време", Београд 1929. године</ref> Између 1863-1871. године радио је у Београду у Државној штампарији. Ту се дружио са напредним младим људима - високошколцима.
По повратку из српске престонице сарађује са виђеним Србима Новосађанима на књижевном пољу. Арса се јавља 1873. године као деловођа "Српске народне задружне штампарије" у Новом Саду.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1873. године</ref> Временом постаје највећи издавач, који подржава књижевна прегнућа многих аутора. Велики српски народни календар "Орао" уредника Стеве Поповића Вацког, издавао је Арса Пајевић пре 1875. године. Радио је тада у новосадској "Српској народној задружној штампарији".<ref>"Србадија", Беч 1875. године</ref> Примио се да преузме одговорност пред властима, и за Змајев хумористички лист "Стармали" 1879. године. Године 1880. подухватио се опет Арса да буде издавач Змајевог дечјег листа "Невена". Издавао је црквени лист "Глас истине" 1884-1891. године. Такође црквени "Српски сион", али само прве године излажења - 1891. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref> Имао је он успеха нарочито са популарним издањима за народ, а својим издањима подизао је просвету у [[Срби|Срба]]. Главна издања су му листови: "Ратна Хроника", "Илустроване Новине", "Стармали", календар "Орао" и многи други.
Основао је Пајевић издавачку [[штампарију]] [[1876]]. године, да би 1891. године отворио властиту велику, добро снадбевену издавачку књижару и штампарију у својој кући, у Дунавској улици у Новом Саду.
Пајевић је био префињени господин али и велики авантуриста, склон путовањима и путописима. О свом трошку је тако био на српско-турском ратишту 1876. године, као сведок али и извештач новосадске "Заставе". Објавио је на ту тему књигу: "Успомене из Црне Горе и Херцеговине". Извештавао је и са Видовданске прославе (500-годишњице Косовске битке) у Крушевцу. Опет је о свом трошку путовао у Русију не би ли пратио изблиза - учествовао у великим историјским догађањима. Из Кијева и Москве где се нашао по најјачој зими, слао је упечатљиве описе, погреба руског цара Александра III али и крунисања цара Николе II. Од импресија саставио је дводелну књигу са илустрацијама. Објављави је 1895. године то дело под насловом: "Са погреба цара Александра..." и "Утисци и слике из Русије". Сав приход од продаје наменио је аутор, Фонду Ђорђа Натошевића који је основан за помагање удова и сирочади учитељских.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref> Због својих књижевних радова и доприноса примила га је Матица српска, иако недовољно образованог, за члана њеног књижевног одељења.
Још 1890. године говорило се да је Арса Пајевић највећи књижевни и просветни добротвор, јер је поклонио до тада преко 4000 књига разне садржине, поред 2000 примерака илустрованог календара "Орла".<ref>"Отаџбина", Београд 1890. године</ref> Био је познат широм српства, као "чика Арса" велики пријатељ и заштитник деце и омладине. Поклонио је током живота велики број књига и слика сиромашним српским школама и добрим ученицима. Такође омогућио је претплату на "Школски лист" многим српским школама.<ref>"Школски лист", Сомбор 1901. године</ref> Био је члан подпомагач Српског учитељског конвикта у Новом Саду 1891. године, са прилогом од 50 ф. На томе није стао већ је годинама додавао додатне износе, као 1895. - 350 ф. .
| |||