Арса Пајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
По повратку из српске престонице сарађује са виђеним Србима Новосађанима на књижевном пољу. Арса се јавља 1873. године као деловођа "Српске народне задружне штампарије" у Новом Саду.<ref>"Глас народа", Нови Сад 1873. године</ref> Временом постаје највећи издавач, који подржава књижевна прегнућа многих аутора. Велики српски народни календар "Орао" уредника Стеве Поповића Вацког, издавао је Арса Пајевић пре 1875. године. Радио је тада у новосадској "Српској народној задружној штампарији".<ref>"Србадија", Беч 1875. године</ref> Примио се да преузме одговорност пред властима, и за Змајев хумористички лист "Стармали" 1879. године. Године 1880. подухватио се опет Арса да буде издавач Змајевог дечјег листа "Невена". Издавао је црквени лист "Глас истине" 1884-1891. године. Такође црквени "Српски сион", али само прве године излажења - 1891. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1905. године</ref> Имао је он успеха нарочито са популарним издањима за народ, а својим издањима подизао је просвету у [[Срби|Срба]]. Главна издања су му листови: "Ратна Хроника", "Илустроване Новине", "Стармали", календар "Орао" и многи други.
Основао је Пајевић издавачку [[штампарију]] [[1876]]. године, да би 1891. године отворио властиту велику, добро снадбевену издавачку књижару и штампарију у својој кући, у Дунавској улици у Новом Саду. Године [[1906]]. по Арсиној смрти, књижару је преузео један од сарадника [[Светозар Огњановић]].
Пајевић је био префињени господин али и велики авантуриста, склон путовањима и путописима. О свом трошку је тако био на српско-турском ратишту 1876. године, као сведок али и извештач новосадске "Заставе". Објавио је на ту тему књигу: "Успомене из Црне Горе и Херцеговине". Извештавао је и са Видовданске прославе (500-годишњице Косовске битке) у Крушевцу. Опет је о свом трошку путовао у Русију не би ли пратио изблиза - учествовао у великим историјским догађањима. Из Кијева и Москве где се нашао по најјачој зими, слао је упечатљиве описе, погреба руског цара Александра III али и крунисања цара Николе II. Од импресија саставио је дводелну књигу са илустрацијама. Објављави је 1895. године то дело под насловом: "Са погреба цара Александра..." и "Утисци и слике из Русије". Сав приход од продаје наменио је аутор, Фонду Ђорђа Натошевића који је основан за помагање удова и сирочади учитељских.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref> Због својих књижевних радова и доприноса примила га је Матица српска, иако недовољно образованог, за члана њеног књижевног одељења.
Ред 35:
После [[Јаша Томић|Јашиног]] убиства, Мише Димитријевића уредника и власника "Браника", Пајевић је раскинуо све везе са српским радикалима, окупљеним око конкурентске "Заставе".<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> Принципијелност и карактер одбили су га од Јаше Томића и његовог круга, али су му и донели много горчине, јер је наилазио у свом окружењу на незаслужено неразумевање и непријатељство.
Био је ожењен Анком, живео у складном браку, али са којом није имао деце. Зато су одгојили двоје сирочади и извели их на животни пут. Посинио је Арса - др Пају Вујевића за свршеног филозофа и још малог Ђурицу Суботића гимназисту.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref> Поред свих доброчинстава и несебичне помоћи током живота остало је на крају оно највеће. Супружници Пајевићи су по свом тестаменту (отвореном 1905) оставили у хуманитарне сврхе сву своју имовину. Определили су за Фонд Српске Више девојачке школе у Новом Саду, своју кућу у Ћурчинској улици код "Три краља", која тада вреди 20.000 круна. За помагање сиротих ученица те школе, у оделу и књигама оставили су још 14.000 круна у готовини. Свој преостали велики иметак, процењен на преко 200.000 круна завештали су новосадској Великој српској гимназији. Удова Анка је располагала са том имовином до своје смрти.
== Референце ==
| |||