Охрид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 70:
Мађарско кривично право хтео је да боље упозна путем српске књиге 1831. године у Пешти, трговац Анђелко Наум Ћеро из Охрида.<ref>Петар Вировац: "Перви основи главокривног мађарског права2, Будим 1831. године</ref> Помињу се 1832. године пренумеранти једне српске књиге из Охрида: Петар Димчоглић и Ангели Робе.<ref>Георгије Захаридис: "Славенска граматика", Будим 1832. године</ref> У Охриду је рођен [[Цинцар Јанко Поповић]] крајем 18. века, у свештеничкој породици. Пребегао је у Србију 1800. године, и прво се населио у Ваљеву. Истакао се још као врло млад за време Првог српског устанка, као српски устаник и велики јунак. Од бимбаше Карађорђевог, напредовао је до титуле војводе пожаревачког. Умро је у 44-ој години, и као угледни, заслужни Србин 1833. године, сахрањен у порти манастира Раванице.<ref>Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године</ref>
Руски научник В. Глигоровић је видео 1846. године у Струги код Охрида, код неког мештанина један од старих рукописа Душановог законика. Охрид је старословенски и први у "Мацедонији" град. Лежи на језеру званом "Лихнидом". У Охриду су живели у 19. веку "Старословени", и одатле се раширила Христова истина међу свим Словенима. Охридске су све цркве обновили Никола Жупан, Вукашин и Марко, "и други српски господари, и много подписа и надписа србски има".<ref>"Световид", Беч 1855. године</ref> Књигу Стејићеву о забави купио је 1831. године претплатом у Ваљеву, Јанко Митровић из Охрида, иначе тада трговац Коцељевски.<ref>Јован Стејић: "Забава за разум и срце", други део, Беч 1831. године</ref> Купили су неколико примерака једне српске књиге у "Ориду" 1846. године: Наум Николић трговац (и 1839), са супругом Екатарином Јовановић.<ref>Милован Видаковић: "Царица Касијана", Београд 1846. године</ref> У Београду су један руски историјски роман преведен на српски језик узели претплатом Јана Тасић меанџија и Никола Ђорђевић из Охрида.<ref>"Опсада Севастопоља", превод, Нови Сад 1857. године</ref>
У Охриду је рођен истакнути српски национални радник [[Коста Групчевић]], који је деловао у Цариграду. Између 1868—1874. године било је српских школа у селима "Охридске казе": Боровцу, Вевчану, Лешану, Смиљеву. Срби охридски су од 1870. године маргинализовани и изложени асимилацији. Охрид је тада био центар пропаганде и најјаче упориште Бугарских егзархиста, који су се наметнули словенском становништву, својом борбом против "Јелинства" - тачније владике Мелентија, Грка.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref> Уз помоћ Руса, Бугари су 1873. године добили првог свог владику у Охриду, Натанаила.<ref>"Отаџбина", Београд 1892. године</ref> У околини Охрида у селу Дримколу страдао - убијен из пушке 1890. године од стране нападача Бугара, Србин, непокорни поп Стојан Крстић "из Подгорца", као "мученик за Српство".<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref> Српски свештеник у Охриду био је 1896. године поп Југовић, родом са Косова.<ref>"Застава", Нови Сад 1896. године</ref>
| |||