Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
CommonsDelinker је заменио датотеку Novi_Sad_flag.svg са Flag_of_Novi_Sad,_Serbia.svg. Разлог: File renamed:. |
Нема описа измене |
||
Ред 54:
'''Нови Сад''' је највећи град [[Војводина|Аутономне Покрајине Војводине]] и њен административни центар, после [[Београд]]а други град у [[Србија|Србији]] по броју становника и површини. Према коначним резултатима [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011]]. године, на административној територији Града Новог Сада је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини Град Нови Сад 277.522 становника.<ref name="Попис"/>
Основан [[1694]]. године, Нови Сад је дуго времена био центар [[Срби|српске]] културе, због чега је често називан „Српска Атина”. <ref>[http://epa.oszk.hu/02600/02625/00008/pdf/EPA02625_archivum_europae_1939_01-04.pdf ]</ref>
Данас је Нови Сад велики [[Индустријске зоне у Новом Саду|индустријски]] и финансијски центар српске економије, [[универзитет у Новом Саду|универзитетски]] град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта. Град лежи на обалама реке [[Дунав]], између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града ([[Бачка]]), док је на десној обали, на обронцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]], смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива [[Мали бачки канал]], који је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|канала Дунав—Тиса—Дунав]]. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.
Линија 542 ⟶ 543:
Нови Сад је културни центар [[Војводина|Војводине]] и један од најзначајнијих културних центара [[Србија|Републике Србије]]. Још у време [[Османско царство|османске]] управе [[Балканско полуострво|Балканом]] и [[Панонска низија|Панонском низијом]] (16—17. век), околина Новог Сада је представљала значајно културно средиште [[Срби|српског народа]]. Ту се на [[Бачка|бачкој]] страни [[Дунав]]а налазио [[манастир Ковиљ]], док су се на [[срем]]ској страни налазили [[фрушкогорски манастири]] и град [[Сремски Карловци]], који је половином 16. века био највећи српски град у Османском царству.
Током [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] управе у 18. и 19. веку, Нови Сад је био центар српске културе, политике и друштвеног живота, због чега је добио надимак „Српска [[Атина]]”. [[Српско народно позориште]], најстарије професионално позориште међу [[Јужни Словени|Јужним Словенима]], основано је у Новом Саду 1861. године, док је седиште [[Матица српска|Матице српске]], значајне културно-научне установе српског народа, пресељено из [[Будимпешта|Пеште]] у Нови Сад [[1864]]. године. У 19. и почетком 20. века, велики број српских књижевника, песника и правника живео је или радио у Новом Саду, а међу њима су били [[Ђуро Даничић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Светозар Милетић]], [[Александар Сандић ]],
[[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Коста Трифковић]], [[Вук Стефановић Караџић]] итд. Данас је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после [[Београд]]а), а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних манифестација и музичких концерата. Од 2000. године се у граду одржава музички фестивал [[Егзит]] (''-{EXIT}-''), највећи летњи музички фестивал у Србији и региону. У Новом Саду се одржава и једини фестивал алтернативног и новог позоришта у Србији — [[ИНФАНТ]], затим [[Змајеве дечје игре]] — најпознатији фестивал дечје књижевности, [[Стеријино позорје]], [[Новосадски џез фестивал]], [[Дани Бразила]], [[Међународни новосадски књижевни фестивал]] и многи други.
Линија 718 ⟶ 720:
{{main|Списак познатих Новосађана}}
Неки од најпознатијих Новосађана су:
* [[Мирослав Антић]] (1932—1986); песник, новинар▼
* [[Александар Сандић ]] (1836 — 1908),филозoф,филолог,књижевник,aутop Xимнe Светoм Сави
* [[Исидор Бајић]] (1878—1915); учитељ, композитор▼
*
* [[Милош Миле Димитријевић]] (1824—1896); правник, политичар, председник Матице српске
* [[Светозар Милетић]] (1826—1901); политичар, публициста
Линија 730 ⟶ 732:
* [[Јован Јовановић Змај]] (1833—1904); песник
* [[Слободан Јовановић]] (1869—1958); правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета
▲* [[Исидор Бајић]] (1878—1915); учитељ, композитор
* [[Лаза Костић]] (1841—1910); песник
▲* [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић-Ајнштајн]] (1875—1948); математичарка, физичарка
* [[Моника Селеш]] (*1973); тенисерка
* [[Васа Стајић]] (1878—1947); филозоф, писац
* [[Александар Тишма]] (1924—2003); књижевник
▲* [[Мирослав Антић]] (1932—1986); песник, новинар
* [[Коста Трифковић]] (1843—1875); писац
* [[Ђорђе Балашевић]] (*1953); кантаутор
Линија 798 ⟶ 801:
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1963|title = Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|title = Genocide and Rescue: The Holocaust in Hungary 1944|last=Cesarani|first=David|url=http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=HrK8B0VpFBkC&oi=fnd&pg=PR7|publisher=Berg Publishers|isbn=978-1-85973-126-0|year=1997}}
* Apxивa Eвpoпe,Том 5.Фасцикла 1 - 4 (1939 ) стр.301,<ref>[http://epa.oszk.hu/02600/02625/00008/pdf/EPA02625_archivum_europae_1939_01-04.pdf ]</ref>
== Спољашње везе ==
| |||