Захарије Захарић — разлика између измена

{{Биографија|ијек=да

'''Захарије Захарић''' ([[1836]] — [[25.
фебруар]] [[1918]].) је био је [[Кремна (Ужице)|кремански]] парох, кум чувене видовњачке породице [[Тарабићи из Кремне|Тарабића]]. Његова заслуга је што су [[Креманска пророчанства|пророчанства Тарабића]] сачувана и прерасла у мит.

Бјежећи од Турака, [[Беране|берански]] кнез Стјепан Радоњић доселио се у Кремна и направио кућу на брду Стрмцу. Касније се преселио на сусједну падину која гледа на то брдо, јер је ту било и [[Вода|воде]] и [[Дрво|дрвета]] и [[камен]]а. По једном од синова кнеза Стјепана, проти Захарију, породица је промијенила презиме у ''Захарић''. Кућа Захарића била је чувена по производњи веома добре [[Ракија|ракије]]. До окупације од стране Бугара [[1943]]-ће. године на кући Захарића налазило се четрнаест оџака. Бугари су их све попалили, а када су по подрумима избушили бурад, потекла је ријека ракије.

Захарићи су од давнина били свештеничка породица. Прота Захарије је у [[Кијев]]у завршио духовну академију, а потом је дошао у КремнаКремну, [[1841]]-ве. године, и већ са седамнаест година је постао [[прота]]. Када се запопио, промијенио је презиме Радоњић у Захарић.

Прота Захарије био је омиљен у народу. Са 35 година био је изабран за народног посланика и на ту функцију је биран неколико пута. Одустао је тек када му је [[Тарабићи из Кремне|Митар Тарабић]] за вријеме мандата од 1865. –до 1867. рекао: „Немој, куме, више бити посланик!“

Био је велики присталица династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]]. Код краља [[Петар I Карађорђевић|Петра]] је долазио без најаве и улазио без питања, а овај га је за пут увијек даривао дворским цигаретама. И за вријеме Првог свјетског рата краљ Петар га није заборавио, већ је проти, који је тад био тешко болестан, из [[Солун]]а тајно слао помоћ. Као утицајном човјеку код Срба са обје стране Дрине, проти су се повјеравали деликатни послови. У КремнаКремну су, да би се са њим видјеле и договарале, долазиле највиђеније световнесвјетовне и духовне личности ондашње Србије. 1915-те. године код проте је дошао др Радован Казимировић, коме је прота повјерио сва пророчанства Тарабића. Протина казивања професор Казимировић је између два свјетска рата преточио у књигу „Тајанствене појаве у нашем народу и Креманско пророчанство“, чији рецензент је био епископ [[Николај Велимировић]].

== СроднеВиди темејош ==