Википедија

Железничка станица Београд центар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Ред 35:
== Циљеви и историјат изградње ==
=== Настанак пројекта ===
Локалитет је добио свој данашњи рељеф крајем [[19. век]]а: на простору тзв. "[[Бара Венеција|Баре Венеција]]" (у близини тренутне Главне железничке станице) постојало је мочварно земљиште, које је требало санирати закопавањем. Земља за потребе тога је доношена управо са подручја данашњег Прокопа, по чему је овај део града и добио назив.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:547732-Prokop-zbog-Venecije Prokop zbog "Venecije" | Beograd | Novosti.rs<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Када се [[1970е|1970-их]] година, за време мандата градоначелника [[Бранко Пешић|Бранка Пешића]], почело са изградњом Београдског железничког чвора, предвиђено је измештање Главне железничке станице са данашње позиције чеоне станице на Савском тргу у пролазну станицу у Прокопу, на главном железничком коридору. Измештањем колосека из Савског амфитеатра ослободило би се 80 хектара ексклузивног грађевинског земљишта уз реку Саву, процењене вредности преко 5 милијарди евра, а да би изградња у овом простору генерисала и до 20 милијарди евра.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/12/19/srpski/T02121801.shtml www.glas-javnosti.co.yu], Приступљено 28. 3. 2011.</ref><ref name="politika">[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Josh-jedan-rok-za-Prokop.sr.html Још један рок за Прокоп.]„Политика“, 18. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.</ref>
 
Планови за нову главну железничку станицу предвидели су пропусну моћ од десет хиљада путника по часу. Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури и изазвао велике поделе у јавности, које и данас постоје. Савет за урбанизам Београда је [[1971]]. донео коначно пројектно решење, након седам и по сати већања.<ref name="politika" />
Ред 55:
== Реактивирање и тренутно стање ==
=== Прва фаза ===
Отпочињање пројекта [[Београд на води]] [[2014]]. године је подразумевало измештање [[Железничка станица Београд–Главна|Главне железничке станица]] из [[Савамала|Савамале]], због добијања грађевинског простора, тако да су радови на "Прокопу" поново постали приоритетни. Изградња је настављена [[4. децембар|4. децембра]] 2014. године и обухватала је комплетну изградњу свих перона. Радови на првој фази градње су завршени [[26. јануар]]а 2016. године. Том приликом, тадашњи премијер Владе Србије, [[Александар Вучић]] је најавио да ће станица бити довршена до [[2018]]. године.<ref>[http://www.beta-video.tv/?page=play&id=47104&naslov=Vu%C4%8Di%C4%87%20:Prokop%20%C4%87e%20biti%20zavr%C5%A1en%202018.%20godine BETA Video Portal - Vučić :Prokop će biti završen 2018. godine<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Друга фаза градње је требало да почне у [[март]]у 2016. године, али тек у јулу те године посао изградње приступних саобраћајница додељен аустријској компанији "[[Штрабаг]]", која је на себе преузела да у року од 9 месеци заврши радове.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:613347-Austrijanci-grade-oko-stanice-Prokop Austrijanci grade oko stanice "Prokop" | Beograd | Novosti.rs<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Пошто је уговор потписан, 31. августа су радови на приступним саобраћајницама званично отпочели. Том приликом, градоначелник Београда, Синиша Мали је изјавио да је реално да станица буде довршена до краја 2018. или почетка 2019. године, како би се изместила главна железничка станица, те приступило другој фази изградње Београда на води.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=08&dd=31&nav_id=1171363 B92 - BG: Čekali 40 god, dobijamo dva velelepna objekta]</ref>
Поред БГ Воза, кога директно опслужује, станица Београд Центар је тада повезана са градским превозом аутобуском линијом број 36 и нискофреквентном минибус линијом градског саобраћаја број 34. У августу исте године се приступило изградњи приступних саобраћајница (посао је добило аустријско предузеће "Штрабаг"). Оне су пуштене у рад [[19. јун]]а [[2017]]. године, а исте линије градског превоза су преусмерене на њих [[26. јун]]а.<ref>[http://beobuild.rs/otvoreni-gornji-pristupi-na-prokopu-p2716.html Beobuild: "Otvoreni gornji pristupi na Prokopu"]</ref>
 
Ред 62:
Сви потенцијални пројекти [[Београдски метро|београдског метроа]] предвиђају повезивање Железничке станице Београд Центар у мрежу линија.
 
По завршетку прве фазе радова, [[Политика (новине)|"Политика"]] је известила о најавама да тржни центар у оквиру станице гради предузеће [[МПЦ комерц]] српског бизнисмена [[Петар Матић|Петра Матића]], који је претходно упутио Влади писмо намере.<ref>[http://www.politika.rs/sr/clanak/347875/Poluvekovni-san-postaje-java-pocinje-prebacivanje-vozova-u-Prokop Politika Online - Poluvekovni san postaje java – počinje prebacivanje vozova u „Prokop”<!--{{Ботовски Botovski generisani naziv -->наслов}}]</ref> Необавезујући јавни позив за ове потребе је расписан 30. августа 2016. године <ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/1530736 eKapija - Nastavljaju se radovi na Prokopu - Raspisan neobavezujući javni poziv za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar]</ref>
 
[[17. децембар|17. децембра]] 2017. године, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, [[Зорана Михајловић]] је најавила да ће градња станичне зграде отпочети у априлу 2018. године. Она је истакла да се с тим у вези преговара са кувајтским фондом који је финансирао довршавање прве фазе, те да се потписивање уговора очекује ускоро.<ref name"B92-Mihajlović">[https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=12&dd=17&nav_id=1337268 B92: Mihajlović - Nema problema sa EU, obavezali smo se]</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Железничка_станица_Београд_центар”