Златибор — разлика између измена

35 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
м (Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему)
== Порекло имена ==
{{Главни чланак|Златибор (порекло имена)}}
Постоји више претпоставки којима се објашњава порекло имена Златибор. У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области [[Рашка|Рашке]], па је и цијели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у [[Дубровник]], а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од [[18. век|18. вијека]], све више се користи назив Златибор, а и [[1855]]. године је, приликом нове административне подјеле [[Србија|Србије]], Рујански срез подијељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспијева и у званична документа. Прве писане трагове о називу Златибор имамо у извештајима које су у току [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] одавде слали устаници. Такође је извесно да га писци тих извештаја нису измислили већ је он неко време и пре тога био у оптицају, али не зна се колико дуго. Слободна је претпоставка да је то од друге половине 18. века.<ref>[http://zlatiborac.blog.rs/blog/zlatiborac/zlatibor/2008/11/17/zlatibor-poreklo-imena Na Zlatiborski način | Zlatibor - poreklo imena<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref>
 
Постоје три предања о постанку имена Златибора. Извјесно је да је то име настало од ријечи ''злато'', односно ''златни'' и ''бор'', али не зна се на који начин. Једно каже да је име Златибора настало од златне боје његових пашњака, што није сасвим вјероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари, и ово предање не објашњава откуд ријеч ''бор'' у имену Златибора; друго предање каже да су се досељеници из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: „Златан је то бор!"; а треће предање, вјероватно најтачније, каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. [[златни бор|златног бора]], чије је научно име ''-{Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica}-'', по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.<ref>[http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm Zlatibor,Istorija<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref>
 
Треба правити разлику између имена планине и назива некадашње административно-територијалне јединице Срез златиборски чије се територије нису морале у потпуности подударати. Садашњи [[Златиборски управни округ|Златиборски округ]] обухвата знатно ширу област од територије планине Златибор. Малу забуну уноси и туристичко место [[Златибор (град)|Златибор]] које има исти назив као и планина.
 
[[Датотека:Pejzaz7.jpg|мини|десно|250п|Пашњаци Златибора]]
Надморска висина, велике количине падавина и велики број сунчаних сати годишње условили су на Златибору веома бујну вегетацију.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/k/flora-i-fauna Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Флора и фауна<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref> Најраспрострањенији екосистем су [[пашњак|пашњаци]], тј. ливаде (сувати, закоси, луке), на којима расте чак 120 врста најразноврснијих [[трава]], од којих многе имају љековита својства. До 600 -{m}- надморске висине заступљене су листопадне врсте (буква, храст, бреза, липа, јасен), а на више од 600 -{m}- доминирају четинари (бијели и црни бор, јела, смрча). Познато је да је некада Златибор био сав обрастао шумом. Данас има највише ливада, али имена неких данас голих брда говоре да је раније било супротно (Бучје, Честе, Шуматно брдо). Не зна се шта је тачно узрок толиког нестајања шума. Ипак, највјероватније је да је ове шуме у највећој мјери уништио један велики [[пожар]] који се догодио око [[1800]]-те године.
 
И животињски свијет је разноврстан. Златибор обилује [[вук]]овима, па је њихово годишње истребљивање постало традиција – чувена Златиборска хајка на вука. [[Медвед|Медвједа]] и нема толико много, али се и на њих још понегдје може наићи. [[Divlja svinja|Дивља свиња]], [[лисица]], [[зец]], [[куна]], [[јазавац]], [[obična prepelica|препелица]], [[јаребица]] и [[веверица|вјеверица]] су на Златибору уобичајена појава, па чак и у близини насељених мјеста. Још се само на Златибору могу видјети [[белоглави суп|бјелоглави суп]] и [[orao krstaš|орао крсташ]], врсте на рубу изумирања, како несметано лете небом.
 
=== Цркве брвнаре ===
Данас на Златибору постоје четири цркве брвнаре. То су црквице малих димензија којих је некада било више, а данас постоје још само у селима [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]], [[Јабланица (Чајетина)|Јабланици]] [[Драглица|Драглици]] и [[Кућани (Нова Варош)|Кућанима]].<ref>[http://www.rtours.rs/planine-srbije/zlatibor-hoteli Zlatibor hoteli, apartmani zlatibor<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref>
[[Датотека:Црква брвнара у Доброселици.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Доброселици]]
'''[[Црква брвнара у Доброселици]]''' из [[1821]]-ве године чува иконе Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Осим Митра Удовичића из села Стубла, имена осталих градитеља нису забиљежена. Сва њена архива и библиотека је уништена за вријеме [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], само је сачуван мали број књига које се и данас користе. Према легенди, ту цркву је подигао себи за задужбину један хајдук. Турци су је из освете према њему запалили [[1809]]-те године, али ју је изненадна киша спасила. 1821.ве године је обновљена, заједно са гробљем које је такође основао онај хајдук. Дужина цркве износи 7,60, ширина 5, а висина зида 2,40 метара. Црквица је у почетку била покривена шиндром, али је 1938. године, залагањем свештеника [[Благоје Шишаковић|Благоја Шишаковића]], покривена цријепом, чиме није изгубила свој првобитни изглед. Олтар брвнаре је заокругљен, а иконостас је дрвен и обојен плавом бојом која подражава [[мермер]]. На сјеверној спољњој страни у брвну је урезан натпис ''зидати се 1821'', што значи да је тад црква подигнута или обновљена.
 
[[Датотека:03 - Manastir Uvac.jpg|десно|мини|Манастир Увац]]
У народној пјесми „Милош у Латинима“, поред осталих немањићких задужбина, помиње се и црква Јања. Ни до данас није тачно утврђено мјесто гдје се налазио овај манастир, мада се помиње више локалитета, као што су, на примјер, Бресква, Ребељ, Сињац и Рутоше, али традиција каже да је то предио Стара Добра у златиборском селу [[Увац (Рудо)|Увцу]], поред истоимене ријеке.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/galerija/crkve-i-manastiri Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Цркве и манастири<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref> Ту постоје рушевине које указују да се овдје налазио један од значајнијих манастира немањићке државе. Био је веома богат и посједовао је винограде и пашњаке. Рушевине овог манастира су скоро обновљене и на њиховом мјесту је изграђен манастир Увац.<ref>[http://www.vilazlatibor.com/izleti-na-zltiboru/manastir-uvac.html Manastir Uvac na obronku Zlatibora - Apartmani na Zlatiboru - VILA ZLATIBOR<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref>
 
Манастир Дубрава, такође тек недавно обновљен, био је Јањин метох и једна од многих цркава подигнутих на Увцу ради заштите од босанских јеретика [[Богумили|богумила]].
Спомен-плоче изгинулим ратницима за слободу и уједињење од 1912-е до 1918-е се налазе и у црквама у [[Љубиш]]у и [[Бијела ријека|Бијелој Ријеци]]. Споменичка обиљежја са спомен-плочама борцима Првог и Другог свјетског рата урађена су у [[Кремна (Ужице)|Кремнима]] и [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]].
 
На Шуматном брду се налази [[Споменик стрељаним партизанима (Златибор)|спомен обелиск стријељаним рањеницима]] на [[Палисад (насеље)|Палисаду]] децембра [[1941]]-е године, а посвећен је и народном хероју [[Саво Јовановић Сирогојно|Саву Јовановићу Сирогојну]] и првоборцу Александру Јовановићу Отрову.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/k/spomenici-i-spomen-cesme Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Споменици и спомен чесме<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref> На Палисаду се налазе два спомен-обиљежја посвећена највећој побједи златиборских партизана над бугарским окупатором [[24. август|24-тог]], [[25. август|25-тог]] и [[26. август|26-тог августа]] [[1944]]-те године. Спомен обелиск је подигнут на иницијативу предсједника [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза]]. Намјера је била да се изгради споменик златиборским партизанима који би се видио из свих крајева тадашњих [[Златибор (град)|Партизанских Вода]]. На споменику су уписани стихови [[Васко Попа|Васка Попе]]: ''Не дам ово сунца у очима, не дам ово хлеба на длану!''
 
У чајетинском парку постављене су четири спомен-бисте првобораца: Добрила Петровића, Рађена Симовића, Миливоја Јечменице и Александра Јовановића Отрова.
147.074

измене