Костарика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 85.94.107.212 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Ред 125:
=== Шпанска колонизација ===
 
Шпанска колонизација је започела 1502. доласком Кристифора Колумба на источну обалу данашње Костарике. Након овог путовања уследиле су бројне шпанске експедиције, да би 1524. била основана прва шпанска колонија Виља Бруселас.<ref>[http://www.guiascostarica.com/history.htm Costa Rica History | Guías Costa Rica<!--{{Ботовски Bot generated title -->наслов}}]</ref> Током шпанске владавине Костарика је углавном била најјужнија провинција [[Генерална капитанија Гватемале|Генералне капитаније Гватемале]], која је формално била део [[Вицекраљевство Нова Шпанија|Вицекраљевства Нова Шпанија]], али је у стварности функционисала као аутономан регион унутар [[Шпанска империја|Шпанске империје]]. Удаљеност Костарике од главног града у Гватемали, законска забрана трговања са својим јужним суседом Панамом, у то време делом [[Вицекраљевство Нова Гранада|Вицекраљевства Нова Гранада]], и недостатак сировина као што су злато и сребро допринели су да Костарика постане сиромашна, изолована и ретко настањена област Шпанске империје.<ref>{{cite news | title= A Brief History of Costa Rica: Colonial Times | url =http://www.horizontes.com/en/history.html | accessdate = 21. 12. 2007. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070922232020/http://www.horizontes.com/en/history.html |archivedate = 22. 9. 2007.}}</ref>
 
Још један важан чинилац који је допринео сиромаштву Костарике је недостатак урођеника који су служили као робовска радна снага, што је значило да су досељеници морали сами да обрађују своју земљу те није било могуће стварање ''хасијенди'' тј. великих газдинстава. Због свега овога шпанска Круна није придавала значај Костарики и оставила ју је да се сама развија. Сиромаштво ситних земљопоседника, недостатак робовске радне снаге, етничка и језичка хомогеност, и изолованост Костарике од шпанских колонијалних центара у Мексику и на Андима допринели су развоју једног аутономног аграрног друштва. Такође, развила се традиција егалитаризма. Костарика је у овом раздобљу постала „рурална демократија“ без местика или урођеника који би ометали развој друштва.