Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 39:
Срби су насељени у Адоњу 1690. године под патријархом Чарнојевићем. Још 1704. у једном спису "ударили" су печет Срби из тадашњег Џанкуртанца, Станоје вајда "са својим сиромасима".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> По једном попису из 1731. године у том насељу је било 19 српских кућа. У документу - списак пореза за школе, епархије будимске из 1745. године, наводи се прилог из места Џанкуртаран - 5 ф. У другом српском документу састављеном и потписаном у Сентандреји 12. децембра 1748. године, као извештају о избору владике, помињу се из православци и из Адоња: поп Андреј Жикуртарански, затим "Христјани Жанкултарански (сада, 1872. године - Ароњ!) - место печета полажу свој крст". Значи да је село имало у 18. веку име Ж(Џ)анкултаран.
Године 1827. купио је књигу за читање поп Никифор Сабадош у Адоњу (ту и 1826).<ref>Јован Пачић: "Сочињенија песнословна", Пешта 1827. године</ref> Пренумерант поучне књиге о значају оца, био је 1832. година администратор парохије поп Цветко Ћосић.<ref>"Отац или мисли чедољубивог оца", превод, Карловац 1832. године</ref> Српску књигу купило је 1832. године неколико Срба из Адоња. Били су то парох Петар Парабак (и 1831), Јован Миљковић "дјетонаставник" (учитељ) (и 1831), те господа Јован Каран трговац и Димитрије Поповић земљеделац.<ref>Василије Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године</ref> Мађарско-српску граматику набавио је 1833. године адоњски учитељ Николај Сабадош. Тада је још постојала српска народна школа у месту.<ref>Емерико Салај: "Мађарско-себска граматика", Будим 1833. године</ref>
По државном шематизму православног клира из 1846. године, православно парохијско звање у Адоњу је основано и од тада се воде црквене матичне књиге 1775. године (или 1777?). Православни храм је посвећен Сошеству Св. Духа или Св. Тројици, а свештеник је те 1846. године Андреја Кнежевић, ту припада и парохијска филијала Перкат, о којој нема никаквих података.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Број парохијана је тада износио само 74, број школске деце није познат, и нема учитеља.
| |||