Сењ — разлика између измена

753 бајта додата ,  пре 5 година
м
нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 40:
У Сенији и другим средиштима аутохтоних илирских заједница започиње снажан процес [[Романизација (културна)|романизације]] у свим сегментима живота. Романизацију предводи домаћа [[аристократија]]. Римљани су знали наградити лојалне либурнске заједнице, па су су поједине заједнице добиле низ повластица. Илири се постепено романизирају, мијењају свој стил живота, селе се на море те напуштају своја ранија успостављена градинска насеља. Заједно са асимилираним Илирима Римљани-Италици почињу изграђивати нова насеља која постају средишта романизације те политичког, господарског и духовног живота на овим просторима.
 
== Срби у Сењу ==
Сењска православна парохија била је мала по броју Срба, али знаменита и одступа од осталих (попут Трста и Ријеке) по неким особеностима. Усташе су за време Другог светског рата срушиле православну цркву Успења пресвете Богородице. У њој је неколико година, између 1847-1852. године службовао поп [[Милутин Тесла]], отац научника Николе.<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref>Пре доласка поп Милутина Тесле за пароха, ту је 1846. године био парох поп Петар Кокотовић. Како је то била сиромашна парохија, плата свештеничка је била мала и нередовна, па му је аустријска држава уделила 800 ф. помоћи.
[[Манојло Грбић]] у „Карловачком владичанству“ у 1. књизи (од три заједно објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 150. и 151. страни пише да су се у Сењ доселиле неке српске трговачке куће, крајем 18. вијека. Године 1784. у Сењу је било пет српско православних породица. Тамо је свагда била војничка, граничарска посада. Године 1788. они саграде себи лијепу црквицу Свете Богородице. Године 1790. било је у Сењу 9 православних породица са 41 душом. Године 1800. у Сењу је 10 српских кућа са 55 душа, а 1880. 17 кућа са 195 душа, али то су скоро све чиновници. Када се пореде две године, разлика је минимална. Тако 1847. године ту живи 56 православних Срба, а 1867. године има их 101 душа.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Манојло Грбић на иде у дубљу прошлост која нам казује да је славни војсковођа Никола Јуришић из Сења, који је код Кисега победио Сулејман Величанствног био православац и потписивао се ћирилицом. Он је насељавао остале Србе и Влахе у 16. веку за одбрану од Турака, како је сачувано у његовим писмима цару. По Александру Будисављевићу у књизи „Племе Будисављевића у Горњој крајини“ он је потомак једног од три брата који су дошли из Метохије, Јурише, Филипа и Будише од којих настају Јуришићи, Филиповићи и Будаци и Будисављевићи.
 
Линија 45 ⟶ 48:
 
У Сењу се налазила "прастара кула св. Саве" (Драгутин Франић, "С гјацима...", стр. 406.).
 
Усташе су срушиле православну цркву Успења пресв. Богородице. У њој је неколико година, до 1852. службовао поп [[Милутин Тесла]], отац научника Николе.<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref>
 
== Становништво ==
27.346

измена