Василије Симић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Ученици Прве београдске гимназије помоћу геџета HotCat
Ред 24:
Од [[1860]]. године, Симићи ([[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]) су становали у својој породичној кући на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]] број 28 (данас бр. 22)<ref>Акт Министарства унутрашњих дела Кнежевине Србије, бр. ПН. 1896 од 20/03/1860.</ref>. Већ 1878. г., Васа полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања.
 
Године [[1885]]. завршио је Прву мушку гимназију у Београдy<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, 1989, pp. 434.</ref>. ПослеНакон боравка у [[Брисел]]у (1885. г.) и [[Лондон]]у, студирао је од 1886. г. до 1890. г. студирао је и завршиодипломирао права у Паризу и Женеви као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Потом је студије наставио [[1891]]. године на Слободној школи политичких наука у [[Париз]]у.
 
[[1892]]. г., враћа се у Србију где добија прву државну службу, као судија у београдском првостепеном Варошком суду, а потом краљевским указом бр. 10422 од [[01/11/1897]]. г. Симић је постављен за председника првостепеног шабачког суда, да би краљевским указом бр. 4064 од [[21/03/1898]]. г. био именован за председника првостепеног [[Варошки суд|београдског Варошког суда]]. 04/11/1900. г. краљевским указом бр. 13103 постављен је за судију Апелационог суда у Београду а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903. г., издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
 
[[1898]]. г. жени се са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар 1936, pp. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина").
 
Неоконзервативац по политичком убеђењу, Васа је као и његов отац био активни члан Напредне странке. Преко породице Симић, ([[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]]), веома близак [[Обреновићи|династији Обреновића]], а посебно [[Милан Обреновић|Краљу Милану]] и политичком кругу око [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] (1843-1898).