Памћење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Неуробиологија помоћу геџета HotCat |
|||
Ред 20:
== Фазе памћења ==
У најширем могућем смислу појам меморије обухвата наше целокупно знање као и механизме:
* кодирања (усвајања),
* консолидације,
* складиштења и
* извлачења (призивања) меморијских садржаја.
Кодирање подразумева процесе трансформације улазне информације у меморијску репрезентацију, односно њено бележење у облику меморијског кода<ref>Smith, E. E., & Kosslyn, S. M. (2007). Cognitive Psychology:Mind and brain. Upper Saddle River: Pearson/Prentice Hall.</ref>. Консолидација је процес постепеног учвршћивања знања и формирања трајније репрезентације у мозгу отпорне на ометање (интерференце) од стране других информација. Складиштење информација односи се на опстанак кодиране информације током времена, док је извлачење информација приступање меморијском трагу уз могућност демонстрације изведеног приступа.
Дакле, меморија обухвата како садржај тако и процесе који се изводе на њеном садржају. Ипак, важно је уочити да је у српском језику садржај најчешће означен термином “меморија”, док су процеси означени термином “памћење”<ref>Filipović-Djurdjević, D., & Zdravković, S. (2013). Uvod u kognitivne neuronauke (1st ed.). Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka.</ref>.
== Анатомија и физиологија памћења ==
| |||