Јанко Шафарик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
 
== Каријера ==
Након докторирања, одлази у [[Праг]], где се бавио археологијом и славистичким студијама. Године 1840. поново долази у Нови Сад, где постаје градски лекар, а тада почиње и његова сарадња са [[Летопис Матице српске|Летописом Матице српске]]. У Новом Саду остаје до 1843. године, када прелази у [[Београд]], где добија посао професора физике на [[београдски Лицеј|београдском лицеју]]. Године 1847. он ће ту започети прва предавања из историје и словенске књижевности.<ref>"Време", Београд 1934. године</ref> Професор Шафарик је 1847. године изабран од стране кнеза Александра за члана "Одбора народног просвештенија".<ref>"Правда", Београд 1926. године</ref> То су били почеци организовања будућег Просветног савета, највише просветне институције. Изабран је 1850. године за члана Школске комисије.<ref>"Просветни гласник", Београд 1910. године</ref> Шафарик је у Београду око 1870. године активан у Општинском одбору града.
 
Поштени, способни, пожртвовани и одани Словак иако лекар, учинио је много за Србе, за њихову културу и идентитет. Пресудно је утицао на формирање важних националних културних институција и установа.