Шпански грађански рат — разлика између измена

 

== Увод ==

 

Од [[1934]]. до [[1936]], [[Друга шпанска република|Другом Шпанском Републиком]] је управљала коалиција деснице и центра, у којој је била и [[Католичка црква|католичка]] ''[[Confederación Española de Derechas Autónomas]]'' (СЕДА) као и либерални политичари. Ова коалиција је стекла власт по аутоматизму након што је конзервативна влада изгубила општинске изборе 1934. године. Уочи разбуктавања социјалних немира, влада је побегла. Унутрашње супротности у влади су довеле до ограничене способности за делање и доношење одлука. У овом периоду, беснели су генерални штрајкови у [[Валенсија|Валенсији]] и [[Сарагоса|Сарагоси]], улични сукоби у [[Мадрид]]у и [[Барселона|Барселони]], и [[Шпанска револуција 1934.|рударски устанак (Шпанска револуција 1934.)]], који је силом угушиле трупе генерала [[Лопез Очоа|Лопеза Очое]] и [[Шпанска легија|легионари]] којима је командовао [[Хуан Јагве]] (''Juan Yagüe''), под управом министра рата, [[Дијего Идалго|Дијега Идалга]].

 

 

=== Страно мешање ===

Побуни се супротставила влада (са трупама које су остале лојалне републици), као и [[социјализам|социјалистичке]], [[комунизам|комунистичке]] и [[анархизам|анархистичке]] групе. [[Уједињено Краљевство|Британска]] влада је званично остала неутрална, али је ипак одржавала ембарго на увоз оружја Шпанији и активно је радила против антифашистичког учешћа у рату својих грађана. Задњи председник, Хуан Негрин, се надао да ће са почетком Другог светског рата, европске силе (највише Британија и Француска) коначно пружити помоћ, али ни Британија ни Француска нису подржале републику. И [[Краљевина Италија|Фашистичка Италија]] под [[Бенито Мусолини|Бенитом Мусолинијем]] и [[трећи рајх|нацистичка Немачка]] под [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] су слале трупе, авионе и оружје као подршку Франку. Италијанска подршка је износила преко 60.000 војника у врхунцу рата. Добровољци су долазили и из других држава у подршку фашистима, попут [[Еоин О'Дафи|Еоина О'Дафија]] из [[Ирска|Ирске]], и католичких интелектуалаца попут песника [[Рој Кембел|Роја Кембела]]. [[27. јул]]а, 1936. прва ескадрила италијанских авиона које је послао Бенито Мусолини, је стигла у Шпанију.{{ref|Mussolini1}}

 

 

== Рат: 1936. ==

 

{{col-begin}}

{{col-break}}

 

== Рат: 1937. ==

Како су му редови били попуњени италијанским војницима, и шпанским колонијалним војницима из Марока, Франко је поново покушао да освоји Мадрид у јануару и фебруару 1937, али поново није успео. Дана [[21. фебруар]]а забрана за стране „добровољце“, Комитета за не-интервенцију Лиге народа је ступила на снагу. Велики град, [[Малага]] је освојена [[8. фебруар]]а, а [[28. април]]а, Франкови људи су ушли у [[Герника|Гернику]], у Баскији, два дана након што је град бомбардовала немачка Легија Кондор опремљена авионим [[Хајнкел He 51|Хајнкел -{He 51}-]] (легија је стигла у Шпанију [[7. мај]]а). Након пада Гернике, влада је почела да узвраћа са повећаним успехом.

 

 

У међувремену, [[28. август]]а, [[Ватикан]] је признао Франка (могуће под притиском Мусолинија), а крајем новембра, како су се фашисти ближили [[Валенсија|Валенсији]], влада се поново пребацила, овај пут у [[Барселона|Барселону]].

 

== Рат: 1938. ==

 

Влада је лансирала свеопшту кампању за поновно спајање своје територије у [[Битка за Ебро|бици за Ебро]], која је почела [[24. јул]]а и трајала је до [[26. новембар|26. новембра]]. Кампања је била војно успешна, али је била фатално поткопана француско-британским благим ставом према Хитлеру у [[Минхен]]у. Припајање [[Чехословачка|Чехословачке]] је уништило све трагове морала републиканаца, окончавши све наде у антифашистички савез великих сила. Повлачење са Ебра нипошто није одлучило исход рата. Осам дана пре нове године, Франко је узвратио ударац, започевши масовну инвазију на [[Каталонија|Каталонију]].

 

== Рат: 1939. ==

[[Датотека:Spain final-guerra-civil.jpg|мини|Франко проглашава крај рата.]]

 

 

== Социјална револуција ==

{{Главни чланак|Шпанска револуција}}