Ахеменидско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 96:
Оснивач Персијског царства био је [[Кир Велики|Кир од Персије/Аншана]]. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе месних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао побуну против међанског краља [[Астијаг]]а. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана. Побуну Кира Персијског покушао је искористити краљ Крез како би остварио територијалне амбиције Лидије. Прешао је реку Халис и сусрео се са персијском војском код Птерије. Битка је завршена без победника. Крез је повукао своју војску натраг у Лидију. Кир је наставио да га гони све до лидијске престонице, [[Сард]]а. Након двонедељне опсаде, Сард је пао. Лидија је пала под персијску власт, а Крез је заробљен и одведен на персијски двор где је, по Херодоту, постао један од најцењенијих саветника персијског цара. Тачан датум персијског освајања Лидије није познат. Обично се датује негде током четрдесетих година 6. века п. н. е.
Нагло јачање Персије зближило је [[Касни период старог Египта|Египат]] и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са [[Набонид]]ом. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију — од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на [[Левант]]у. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у [[Бактрија|Бактрији]]. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део [[Авганистан]]а, данашњи [[Узбекистан]], [[Туркменистан]] и [[Таџикистан]]. Кир је основао и нову престоницу — [[Пасаргаде]], на месту 75 km удаљеном од староеламског града [[Аншан (Персија)|
== Камбизова владавина ==
Ред 210:
[[Категорија:Историја Азербејџана у старом веку]]
[[Категорија:Бивше монархије]]
| |||