Сремски Карловци — разлика између измена

{{Насељено место у Србији

}}

 

Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци. Овде пролази железничка пруга и налазе се [[Железничка станица Сремски Карловци]] и [[Железничка станица Карловачки виногради]].

=== Турска власт ===

[[Османско царство|Отомански]] војсковођа [[Бали-бег]] је заузео ово место [[1521]]. Оно ће под турском влашћу остати наредних 170 година.

[[Датотека:Bogoslovija - Sremski Karlovci.JPG|мини|250п|Карловачка Богословија — Свети Арсеније Сремац]]

[[Словени|Словенско]] име, Карловци, први пут се помиње 1532—1533, у рукописном Отачнику [[Манастир Крушедол|манастира Крушедола]].

 

Под турском влашћу, Карловци су постојали до 1688, до Великог Бечког рата (1683—1699), када су Турци у повлачењу према [[Београд]]у спалили и уништили ово место.

 

На месту где је потписан мир, подигнута је [[1817]]. године капела посвећена Светој Госпи од мира.

=== Хабзбуршка власт ===

[[Датотека:Orthodox church in Sremski Karlovci - Serbia.JPG|мини|180п|Саборна црква Светог Николе]]

После 1699. године Карловци постају значајно трговачко насеље, јер се преко овог места усмеравају трговачки путеви према Турској. Близина Дунава свакако је доприносила још већем интензивирању трговине.

 

 

[[Датотека:The_May_Assembly_1848_in_Sremski_Karlovci.jpg|мини|десно|300п|Проглашење Српске Војводине — Мајска скупштина у Сремским Карловцима]]

[[Мајска скупштина]] одржана 13. (1.) маја [[1848]]. године, у Карловцима. Тада је [[патријарх српски Јосиф|митрополит Јосиф Рајачић]] проглашен за [[патријарх]]а, [[стеван Шупљикац|пуковник Стефан Шупљикац]] за војводу, [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђе Стратимировић]] за председника Главног одбора и команданта српске војске, те закључена борба против Мађара у одбрану народних и црквених права. Српски народ је проглашен за политички слободан и независтан под аустријском круном. Области [[Срем]]а, [[Банат]]а са [[Војна крајина|Границом]] и кикиндским дистриктом, [[Бачка|Бачке]] са бечејским дистриктом и шајкашким батаљоном, [[Барања|Барање]] те деловима [[Војна крајина|Војне крајине]] проглашене су за [[Српска Војводина|Српску Војводину]].

 

И управо нападом мађарских трупа из Петроварадина предвођени генералом [[Јанош Храбовски|Храбовским]] 12. 6. 1848. на Карловце, отпочеле су борбе Срба са регуларном војском.

 

 

Непосредно пред револуцију 1848. [[патријарх српски Јосиф|патријарх Рајачић]] је подигао раскошну [[резиденција Илион|резиденцију Илион]] (данас градски музеј), са малим вртом и зимском баштом.

 

[[Датотека:Karlovacka patrijarsija 19vek.jpg|мини|лево|300п|Карловачка патријаршија, 19. век]]

Друго славно карловачко училиште, [[Теологија|Богословија]] је у време патријарха Георгија Бранковића стасала у изузетно угледну школу, која је пружала изузетно образовање. [[1900]]. године, подигнут је први семинар за удобан и ђацима примерен живот.

 

{{посебан чланак|Грађевине у Сремским Карловцима}}

[[Датотека:Vier_Loewen_Brunnen.jpg|300п|мини|десно|Фонтана четири лава у Сремским Карловцима]]

Сремски Карловци су сачували известан број важних грађевина из [[18. век]]а. Истичу се [[градско језгро Сремских Карловаца]] и следеће грађевине:

* [[Саборна црква у Сремским Карловцима|'''Саборна црква Светог Николе''']] изграђена је [[1758]]. у стилу типичне [[барок]]не архитектуре; њен [[иконостас]] је насликао [[Теодор Крачун]], а после његове смрти довршио га је [[Јаков Орфелин]]<ref>[http://www.karlovci.co.yu/english/pages/saborna.htm Туристички биро Сремских Карловаца], Приступљено 14. 4. 2013.</ref>.

 

== Демографија ==

 

Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године).