Сењ — разлика између измена

9 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 42:
Сењ је био вековима чувен по пљачкашима - ускоцима, који су упадали на Млетачку или Турску територију. У 16-17. веку Сењом су господарили кнезови [[Франгипановић|Франгипановићи]]. Када су Турци кренули да заузму градић, ту су се налазили [[ускоци]]. Претходно су 1537. године заузели ускочко место [[Клис]]. Место Сењ је онда постало уточиште за све бегунце. Сењки капетани су нису мешали у оно што су радили ускоци, јер су ови имали заштитнике у Аустрији. Међу ускоцима постојале су две чете: "стипендијарци" (плаћеници) и "авантурци" (не плаћени момци). И једни и други бавили су се гусарским "занатом" на мору, а било их је толико да се населили и околна места. Обично их је било 500-600 наоружаних људи. Године 1580. било је време ускочког војводе Ђуре Даничића (родом из Босне) и његова три сина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године</ref> Турци су да би им доскочили формирали "мартолоке", још горе (наоружане) људе од ускока са којима су имали да се боре. Чинили су такође лутајуће чете, састављене од Хришћана који су радили за Турке.<ref>"Матица", Нови Сад 1866. године</ref>
 
У Сењу је рођен [[Павле Витезовић]] (1652-1713) далматински књижевник, историчар и хералдичар, познат по мону монументалном историјском делу '''Serbia illustrata'''.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1852. године</ref>
 
== Срби у Сењу ==
27.346

измена