Каспијско језеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м fix homoglyphs: convert Latin characters in Манг[y]шлашки to Cyrillic
Ред 51:
[[Датотека:caspianseamap.png|thumb|250п|лево|Мапа Каспијског језера, жуто осенчени део означава дренажни слив Каспијског језера. (Од када је мапа направљена, околина [[Аралско језеро|Аралског језера]] је знатно умањена.)]]
 
Каспијско језеро је највеће копнено водено тело на свету и сачињава 40 до 44% укупних [[Wiktionary:lacustrine|језерских]] светских вода.<ref name="irngaz">{{cite web|url=http://irangazette.com/12.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090122212158/http://irangazette.com/12.html |archivedate = 22. 1. 2009. |title=Caspian Sea |work=Iran Gazette |accessdate = 17. 5. 2010.}}</ref> Обале Каспијског језера деле [[Азербејџан]], [[Иран]], [[Казахстан]], [[Русија]], и [[Туркменистан]]. Каспијско језеро је подељено на три различите физичке регије: северну, средишњу и јужну.<ref name="hooshang1">{{harvnb|Amirahmadi|2000|p=112}}</ref> Северно–средишња граница је МангyшлашкиМангушлашки праг, који иде преко [[Chechen Island|Чеченског острва]] и [[Cape Tiub-Karagan|Тиуб-Караганског рта]]. Средишњо–јужна граница је Апшеронски праг, [[Aquatic sill|водени праг]] тектонског порекла између Евразијског континента и океанских остатака,<ref>{{cite journal||last=Khain|first=E. V.. Gadjiev A. N. Kengerli T. N.|title=Tectonic origin of the Apsheron Threshold in the Caspian Sea|journal=Doklady Earth Sciences |volume=414|year=2007|doi=10.1134/S1028334X07040149|pages=552–556}}</ref> који иде кроз Зилојско острво и рт Куули.<ref name="dumont1">{{Cite book|last=Dumont|first=Henri J.|last2=Shiganova|first2=Tamara A.|last3=Niermann|first3=Ulrich|title=Aquatic Invasions in the Black, Caspian, and Mediterranean Seas|url=https://books.google.com/books?id=CFZqnCfulHwC|accessdate = 20. 5. 2012|year=2004|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-1869-5|pages=}}</ref> [[Кара-Богаз Гол]] залив је слана источна увала Каспијског језера, која је део Туркменистана. Тај залив је више пута био самостално језеро услед теснаца који га одсецају од Каспијског језера.
 
Разлике између три региона су драматичне. Северно Каспијско језеро обухвата само Каспијски праг,<ref name="kost1">{{cite book|author=A. G. Kostianoi and A. Kosarev|title=The Caspian Sea Environment|url=https://books.google.com/books?id=C1ajCHzI9OEC |accessdate = 20. 5. 2012|year=2005|publisher=Birkhäuser|isbn=978-3-540-28281-5|pages=}}</ref> и веома је плитко; оно сачињава мање од 1% укупне водене запремине са просечном дубином од само {{convert|5|-|6|m|ft}}. Језеро се приметно спушта идући према средињем делу, где је просечна дубина 190 m.<ref name="dumont1"/> Јужно Каспијсо језеро је најдубље, са океанским дубинама од преко 1000 m, што знатно надмашује дубину других регионалних мора, као што је [[Персијски залив]]. Средње и јужно Каспијско језеро сачињавају 33% и 66% укупне водене запремине, респективно.<ref name="hooshang1"/> Северна порција Каспијског језера се типично залеђава током зиме, а током хладнијих зима се лед формира и на југу.<ref>{{cite web|url=http://ann.az/en/?p=19304 |title=News Azerbaijan|work=ann.az|accessdate = 9. 10. 2015.}}</ref>