Манојло I Комнин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Прадеда Манојлов с мајчине стране зван је Дукојло по коме су поданици Манојла Комнина, касније звали и њега. |
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in Kourkouas[а] to Latin |
||
Ред 37:
Године 1143. византијски цар Јован Комнин био је смртоносно рањен у Киликији. Стога он је скупио неку врсту ратног савета, како би усменим тестаментом одредио наследника. Јован је за наследника на престолу, 5. априла, изабрао Манојла, иако је био жив Манојлов старији брат, а Јованов син Исак. Јован умире 8. априла, а Манојло остаје у Киликији месец дана да би се извршио погреб његовог оца. Манојло је за то време послао очеву десну руку Јована Акуча у Цариград да пошаље Исака у манастир Пантократор и да да 2 сребрна цента Аја Софији.
У међувремену моћни Јован Руђер, цезар и супруг Манојлове старије сестре Марије, сковао је заверу да преузме престо; али није успео то да уради, пошто се већ у јулу Манојло налазио под Цариградом, обећававши да ће дати сваком по 2 златника, ако буде на његовој страни. Манојлов брат, Исак, као и Манојлов стриц, Исак су пуштени из заробљеништва и Манојло се помирио са њима. Потом од за цариградског патријарха поставља [[Михајло II Kourkouas|Михајла II
Манојло потом почиње да поставља нове службенике у Царству. Јована Акуча је оставио на месту команданта војске, али Јована Поуцеа, као свог човека од поверења, именовао за прокуратора јавних пореза, а Јован Хагиотеодоритес је именован за канцелара. Од свих ових функционера најуспешнији је био Поуце, који је био неподмитљив, међутим он није дозвољавао да се новац троши на морнарицу, него га је штедео у царској ризници. Држава је тако постала зависна од Млетачке, Ђеновљанске и Пизанске флоте.
| |||