Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 25:
Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића,<ref>[http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276499-Kolar269eva-dva-fonda Коларчева два фонда („Вечерње новости“, 13. април 2004)]</ref> Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар [[Аустроугарска|Аустроугарске]], првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
Илија је житар трговац у Панчеву средином 1855. године, који прилаже 10 ф. за споменик песнику Лукијану Мушицком у Карловцу. <ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref>Синђелија, коју је врло волео, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, где се и сам Илија Коларац преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]љу и [[шалитра|шалитром]], а улагао је и у [[рудник]]е. Дуго је помагао ствараоце у [[књижевност]]и, а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].
[[Датотека:Grob Kolarca.jpg|мини|десно|Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу]]
| |||