Ливно — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Отоманским освајањем град на извору [[Бистрица (Ливно)|Бистрице]] губи своју првобитну физиономију и постепено значај као центар трговине робљем који су развили Босанци. На рушевинама насеља на [[Думан]]у, као и на обронцима [[Башајковац|Башајковца]] развија се ново насеље, првобитно можда и војног карактера, са карактеристичним оријенталним обележјима. Уз остало у Ливну су подигнуте четири поткуполне [[џамија|џамије]], јединствене у својој архитектонској лепоти у овом дијелу Османског царства (Џамије Балагуша и Главица; ''видјети још: [[Ливањска сахат-кула]]''), градски [[мост]] на Бистрици, градске куће, [[чаршија]] са [[дућан]]има, [[мектеб]]и и [[медреса|медресе]] (верске муслиманске школе), чесме, [[џебхана]] (оружарница), а градске капије и куле су саставни дио фортификацијског зида, који је Ливно штитио од сталних упада [[хајдуци|хајдука]]. Ливно је уз [[Клис]] сједиште [[Клишки санџак|Клишког санџака]], о чијој шароликости и лепоти за својих путовања [[Балкански полуоток|Балканским полуотоком]] сведочи и гласовити путописац [[Евлија Челебија]]. Током 400 година османског присуства у Ливну настаје неколико чувених уметничких остварења у овом делу [[Османско царство|Османског царства]]. Најистакнутији Ливњак тог времена, [[Хаџи-Јусуф Ливњак]], имам Беглучке џамије (са сунчевим сатом и положајем на једном од меридијана), [[астроном]] и [[књижевност|књижевник]], аутор је првог [[путопис]]а на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Његов путопис је један од најзначајнијих дела [[Алхамијадо-књижевност]]и, посебне врсте литерарног стваралаштва накнадно националистички проглашених Ливњака у [[Бошњаке|Бошњаци]] забиљеженог оријенталним писмима.
Долазак [[Османско царство|Османлија]] у Ливно у XV. в. значио је и долазак православног живља на ове просторе, махом у доње Ливањско поље. Католички дио становништва, углавном насељен у селцима Ливањског поља исељава се све до 18. века, а овај процес био је узрокован не само [[исламизација|исламизацијом]], него и лошим економским приликама на веома сиромашном, неплодном, тврдом и прилично вјетровитом Ливањском пољу, које је све до градње [[Бушко блато|Бушког језера]] највећи дио године било под водом.
Измолио мештанин Јово Кујунџић 1840. године везира да одобри да Срби Ливљани могу у једној дрвеној кошари држати црквену службу. Године 1858. у месту је било 700-800 православних душа којима је требао прави храм. Стигао је половином те године ферман из Цариграда којим је градња праве богомоље дозвољена и то у сред Ливна. Крајем Османског доба, 1859. године, православни становници Ливна подижу у граду цркву [[Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну|Успења пресвете Богородице]]. Зидари су били Далматинци, а неимар неки Книњанин, родом Италијан.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1858. године</ref> Значајну улогу у очувању католичког идентитета у Ливањском пољу имају [[фрањевци]], који се пред крај османског периода заузимају за градњу [[самостан Горица|самостана Горица]] са [[црквом]]. Овде су данас смјештене веома вредне етнолошке збирке са подацима о живљењу све четири конфесије у ливањском крају. Уз фрањевце у Ливну мисионирају дијелом и [[глагољаши]], но због неприкосновене омиљености фрањеваца код католика и других становника Ливна, њихова делатност остаје незапажена. === Ливно у Аустроугарској монархији ===
| |||