Ливно — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
Долазак [[Османско царство|Османлија]] у Ливно у XV. в. значио је и долазак православног живља на ове просторе, махом у доње Ливањско поље. Католички дио становништва, углавном насељен у селцима Ливањског поља исељава се све до 18. века, а овај процес био је узрокован не само [[исламизација|исламизацијом]], него и лошим економским приликама на веома сиромашном, неплодном, тврдом и прилично вјетровитом Ливањском пољу, које је све до градње [[Бушко блато|Бушког језера]] највећи дио године било под водом.
Измолио мештанин Јово Кујунџић 1840. године везира да одобри да Срби Ливљани могу у једној дрвеној кошари држати црквену службу. Године 1858. у месту је било 700-800 православних душа којима је требао прави храм. Стигао је половином те године ферман из Цариграда којим је градња праве богомоље дозвољена и то у сред Ливна. Крајем Османског доба, 1859. године, православни становници Ливна подижу у граду цркву [[Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну|Успења пресвете Богородице]]. Зидари су били Далматинци, а неимар неки Книњанин Нандини, родом Италијан.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1858. године</ref>
Значајну улогу у очувању католичког идентитета у Ливањском пољу имају [[фрањевци]], који се пред крај османског периода заузимају за градњу [[самостан Горица|самостана Горица]] са [[црквом]]. Овде су данас смјештене веома вредне етнолошке збирке са подацима о живљењу све четири конфесије у ливањском крају. Уз фрањевце у Ливну мисионирају дијелом и [[глагољаши]], но због неприкосновене омиљености фрањеваца код католика и других становника Ливна, њихова делатност остаје незапажена.
| |||