Црни бор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Категорија |
||
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Црни бор
| status = LC▼
| status_system = IUCN3.1▼
| image = Pinus nigra - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-242.jpg
| image_width = 250п
| image_caption =
▲| status = LC
▲| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref>{{Cite journal |author = Farjon, A. |title = ''Pinus nigra'' |journal = [[The IUCN Red List of Threatened Species]] |volume = 2013 |page = e.T42386A2976817 |publisher = [[IUCN]] |date = 2013 |url = http://www.iucnredlist.org/details/42386/0 |doi = 10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42386A2976817.en |access-date = 9. 1. 2018.}}</ref>
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| phylum = -{[[Четинари|Pinophyta]]}-
Линија 20 ⟶ 21:
| range_map_caption = Ареал црног бора
}}
'''Црни бор''' (
== Опис ==
У зависности од услова средине црни бор може порасти и до 40 м. Има широко купасту кишобранасту крошњу. [[Кора (ботаника)|Кора]] стабла је дебела, тамно сива, испуцала у неправилним браздама. Код старијих стабала бразде су и попречне. Младе гране су голе, сјајне, покривене ситним љуспама. [[Пупољак|Пупољци]] су [[Смола|смоласти]], при врху оштро зашиљени. [[Лист|Четине]] су тамно зелене и круте, дуге 8-18 цм, по две у рукавцу. Отпадају после 4-5 година. Мушке [[Шишарка|цвасти]] смештене су при врху овогодишњих гранчица, а женске (које уобичајено зовемо '''шишарке''') су висеће и формирају се дуж целе гране. Цвета [[Пролеће|априла-маја]]. Шишарке су округласте, дуге 4-10 цм, сјајно смеђе. Семе сазрева до [[Јесен|јесени]] друге године, а шишарке се отварају у [[пролеће]] треће године.<ref name="vukicevic" />
Ред 38:
Има велики број подврста, варијетета и станишних раса чији су ареали јасно дефинисани. Код нас се јављају:
* ''-{Pinus nigra}-'' -{ssp.}- ''-{Pallassiana}-'' – карактеристичан
* ''-{Pinus nigra}-'' -{ssp.}- ''-{Gočensis}-'' – описан на [[Гоч]]у.
* ''-{Pinus nigra}-'' -{ssp.}- ''-{Zlatiborica}-'' – описан на [[Златибор]]у и [[Муртеница|Муртеници]]<ref name="vukicevic" />
== Станиште ==
Црни бор је [[Хелиофите|врста светла]] и једна је од најважнијих врста за [[Шумарство|пошумљавање]] стрмих терена. Пионирска је врста, изузетно отпоран на услове [[Станиште|станишта]], па подноси екстремне услове – [[Суша|сушу]] и јаке [[Ветар|ветрове]]. Може расти на готово вертикалним литицама. Веома је отпоран и на [[Аерозагађење|градске услове]].
Изграђује заједнице са великим бројем [[Листопадна биљка|лишћарских]] и [[Четинари|четинарских]] врста. У [[Шумадија и западна Србија|западној Србији]] широко је распрострањена заједница црног и [[Бели бор|белог бора]].<ref name="vukicevic">
| place = Београд▼
| volume = ▼
| year = 1982▼
|pages=112-114▼
== Употреба ==
У Србији под шумама црног бора налази се површина од 61.506 ha, или 2,6 %. Дрво црног бора користи се у примарној преради дрвета за производњу [[Фурнир|фурнира]] и резане грађе, док се у финалној преради дрвета ови производи користе за производњу разних врста [[Намештај|намештаја]]. Цењено је и као грађевинско дрво. Због своје трајности дрво срчевине посебно је цењено у производњи [[Прозор|прозора]], [[врата]], [[Кров|кровних конструкција]], подова и других производа изложених променљивим атмосферским утицајима. Дрво је богато [[Смола|смолом]], трајно и отпорно, нарочито ако се налази испод воде. Дрво пања, које има повећани садржај смоле, користи се за екстракцију, а у народу је познато под називом “луч”. Луч се користи за лако паљење ватре.<ref>
| last = Шошкић▼
| first = Борислав▼
| title = СВОЈСТВА, ПРЕРАДА И УПОТРЕБА ДРВЕТА ЦРНОГ БОРА (Pinus nigra Arn.)▼
| journal = Шумарство▼
| volume = 4▼
| url = http://www.srpskosumarskoudruzenje.org.rs/pdf/sumarstvo/2008_4/sumarstvo2008_4_rad01.pdf▼
== Значај у озелењавању ==
Линија 76 ⟶ 55:
Познати су многи култивари, између осталих:
* -{''Pinus nigra'' var. ’Columnaris’}- – ваљкаста форма са сасвим кратким, на горе повијеним гранама.
* -{''Pinus nigra'' ssp. ''Laricio'' ’Monstrosa’}- – ниска форма са кратким и дебелим гранама и густим тамним четинама.
* -{''Pinus nigra'' ssp. ''Laricio'' ’Nana’}- – жбунаста форма, расте споро и достиже висину до 4 м.
* -{''Pinus nigra'' ssp. ''Laricio'' ’Pendula’}- – жалосна форма код које су снажне гране повијене на доле.
* -{''Pinus nigra'' var. ’Pyramidalis’}- – ускопирамидална крошња са дугим плавичастим четинама.<ref name="vukicevic" />
== Споменици природе ==
Линија 104 ⟶ 83:
| year = 1982
|pages=112-114
}}
* {{Citation
▲| last = Шошкић
▲| first = Борислав
▲| title = СВОЈСТВА, ПРЕРАДА И УПОТРЕБА ДРВЕТА ЦРНОГ БОРА (Pinus nigra Arn.)
▲| journal = Шумарство
▲| volume = 4
▲| url = http://www.srpskosumarskoudruzenje.org.rs/pdf/sumarstvo/2008_4/sumarstvo2008_4_rad01.pdf
}}
Линија 112 ⟶ 103:
* [http://www.kamenagora.com/sveti-bor-na-kamenoj-gori/ Свети бор на Каменој гори – галерија фотографија]
* [http://beautifulserbia.info/kamena-gora-sveti-bor/ Kamena Gora, Sveti bor]
{{Taxonbar}}
[[Категорија:
[[Категорија:Шумарство]]
[[Категорија:Хортикултура]]
| |||