Баја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 97:
Помиње се 1702. године бајски "дистриктални" прота, под којим је било 11 парохија. У Баји је те године било три храма, а у њима су службовали: прота, четири свештеника, један ђакон и један поп без парохије - "прекобројни".
На црквено-народном сабору у Карловцима 1726. године, узели су учешће изасланици: биров бајски Груја, и протопоп бајски Петар Поповић. По другом извору, били су то само свештеници: поп бајски Аврам Јовановић и протопоп бајски Петар Пантелејмоновић. На сабору 1744. године учествује Александар Гавриловић биров Баје. Половином 19. века Срби су задржали позиције у граду. Мада су Срби имали 1100 душа (у односу на 15.000 становника) били су од утицаја и држали су трећину места у Магистрату.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref>
Из списка претплатника српске књиге из 1834. године може се видети поредак у тамошњим српским храмовима. Тако је парох у Благовештенском храму поп Петар Вучерић, а двојица грађана епитропи исте - Георгије Арсенијевић Зора - први и Теодор Поповић - други. У другој, тадашњој Николајевској цркви парох је поп Аркадије Николић.<ref>Константин Поповић: "Турци у Босни или смрт Милоша", Будим 1834. године</ref>
Ред 107:
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, у Баји је православно парохијско звање основано 1732. године, уз православну цркву Св. Николе. Од тада се воде и православне црквене матичне књиге, при истом храму: крштених од 1732. године, а остале од 1744. године. Године 1846. у Баји има 625 православних душа. Пароси су били тада: поп Аркадије Николић при Николајевском храму, и Порфирије Поповић у другом.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>
Православни свештеници бајски су чести купци књига, и по томе су познати: Јеремија Вукашиновић (1810) парох, Исидор Бранковић (1809-1822) парох, Тимотеј Бранковић (1822) ђакон, Алексије Летић (1831) јерођакон, Петар Вучерић (1838)...
Бају је [[1840]]. године задесио катастрофалан пожар који је нанео велику штету становништву, које је драстично осиромашило. Тог првог маја поподне дувао је јак северни ветар и пожар донео, из суседног места. Страдале су две православне цркве - Благовештенска скроз (до темеља) и Светониколајевска половично (само торањ са сатом и звонима те ограда порте). У пламену су нестала и два православна парохијска дома. Када се запалио торањ цркве Св. Николе и то изнутра, дотрчали су да спашавају храм Сима Параносић чизмар и Јован Петровић бродовласник (којем су већ две куће до тад изгореле). Придружили су им се још неки Срби и почели су из цркве све што су могли износити у порту. Пели су се високим мердевинама на кров Сима и Јован и кроз водом поливали и мокрим чаршафима гасили. Борба са ватром на крову је трајала сатима, али је кров црквени био спашен.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref>
Године 1866. у Баји живи око 800 Срба православних становника. Ту се налазе две српске православне цркве. Једна је велика, парохијална посвећена празнику Летњем Св. Николи. Друга богомоља је мала, у којој се само за богородичине празнике служба одржава. То је Благовештенски храм, који се налази сада у дворишту велике српске општинске куће. Бајска варош поред других школа, издржава и српску дворазредну основну школу у Баји.<ref name="automatski generisano2" />
| |||