Даница Чворовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Даница Чворовић''' је лик у драми "''[[Балкански шпијун]]''", коју је написао [[Душан Ковачевић]]. Она је жена [[Илија Чворовић|Илије Чворовића]].
 
Даница је драмски јунак који не силази са сцене: присутна је као домаћица, супруга, мајка. Она је "вечито замишљена и забринута, вечито расејана(...) давно остарела, пре времена". Њено место је у кухињи (а кухиња је и поприште драмских збивања): на почетку се види како "седи за кухињским столом, љушти кромпир и успут слуша радио" - ова реченица ће се поновити у неколико сцена. "Кромпирски посао" у оволико сцена (а драмско збивање траје четрдесет пет дана) има јасну социјалну ноту: кромпир је претежна храна ове породице. Одмах после дидаскалије у кокој се описује Даничин "кромпирски посао" следи говрнаговoрна емисија са радија, која речником политичког празнославља говори о "зацртаним плановима", "непријатељима нашег друштвеног система", итд. Док радио-емисије говоре о некој апстрактној стварности, Даничин свакодневни живот нуди суморну слику животне стварности - она као домаћица најбоље осећа немаштину и беду. У њој се догађа занимљив процес: уколико више слуша извештаје на радију и говоре политичара, утолико је огорченија на све оно што доживљава у продавници и на пијаци. Зато, кад год се поведе разговор о животу, Даница има само речи јада и осуде свега онога што је сналази у свакодневном животу. Њен муж Илија, у разговору са инспектором, на његово питање како излази на крај " совим поскупљењем", изјављује: "Приватили смо стабилизацију, то нам је сад светиња". Даница пак, у разговору са подстанаром, оштро ће проговотити о ситуацији у друштву. Ове речи ће разгневити Илију кога је већ начео страх, али Даница уме да отрпи мужевљеве речи. Њу ће зачудити неки мужевљеви поступци, али ће бити уз њега: не дозвољава кћерки да води оца код психијатра јер он није луд.
 
Најоштрија друштвена критика изречена је кроз уста ове [[Душан Ковачевић|Ковачевићеве]] јунакиње. То је издваја из просечности која се могла слутуити из првих слика драмске игре: њена измученост и мирно подношење неких мужевљевих поступака и понашања, спољашња је слика ове жене; у њеној души је снажни јад на све оно што се догађа, велико разумевање за мужа и оно што он ради, брига за породицу. Иако је и ушла на страни онога што чине њен муж и девер, то је нимало не карикира - она не разуме њихове поступке и оно што чине, али им верује, јер су њени.