Стојан Бошковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија биографија
| име = Стојан Бошковић
| слика = Стојан Бошковић.jpg
| датум_рођења = {{датум рођења|1833}}
| место_рођења = [[Свилајнац]]
Линија 14 ⟶ 15:
 
Бошковић је углавном писао уџбенике и широко засноване синтезе из опште историје, али се бавио и истраживачким радом. Објављивао је радове у различитим областима писаног стваралаштва — публицистици, белетристици, политичкој књижевности и историји. Објавио је два тома популарно писане ''Историје света за народ и школу'' (1866. и 1872. године), у којој је довео излагање до епохе Крсташких ратова. Сличног квалитета су и уџбеник из опште историје за више разреде средњих школа (1883), ''Слике из времена реформације'' (1877. и 1886) и ''Антикрист или цар Нерон'' (1882), детаљна студија о социјалним и плитичким приликама у [[Антички Рим|старом Риму]] током I века нове ере. Његови краћи радови објављени у различитим периодичним публикацијама често су били политички мотивисани, без обзира да ли били политичке или историјске садржине, и писани су оштрим полемичким стилом. Ти списи објављени су највећим делом у књизи за просвету и слободу (1882). Бошковић је посветио мало пажње српској историји. Једини значајнији рад из ове обласи је студија о цару [[Стефан Душан|Стефану Душану]] писана на француском језику (Фиренца, 1866). У своје публицистичке и историјске радове Бошковић је често уметао своје политичке идеје, па они више представљају сведочанство о његовом времену него значајан историографски допринос.
 
Његов син је дипломата [[Матеја Бошковић]] (1864-1950)
 
== Литература ==