Мате Јерковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 31:
 
== Биографија ==
Рођен је [[19. фебруар]]а [[1915]]. године у [[Ново Село (Сисак)|Новом Селу]], код [[Сисак|Сиска]]. Потиче из сиромашне сељачке породице, која је имала 11 деце. Основну школу је изучио у селу Парчану. Због сиромаштва своје породице, у гимназију је кренуо тек три године касније, после очеве смрти. Док је учио гимназију у [[Сисак|Сиску]], морао је да подучава децу из богатијих породица, да би обезбедио срдствасредства за школовање. Године [[1937]]. после завршене гимназије уписао се на Природно-математички факултет, али га је, после првог семестра, морао напустити и уписати Правни, јер није имао средстава за становање у [[Загреб]]у.
 
Револуционарну активност је започео у студентском клубу „Браћа Радић“ у Сиску, а истовремено је био укључен и у студентски покрет на [[Свеучилиште у Загребу|Загребачком свеучилишту]]. Између треће и четврте године студија, отишао је на одслужење војног рока. У војсци је завршио школуШколу резервних официра, у [[Горажде|Горажду]], и као први у класи, добио чин резервног [[потпоручник]]а.
 
У краткотрајном [[Априлски рат|Априлском рату]], [[1941]]. године, Мате Јерковић је био командир вода у 89. резревномрезервном пешадијском пуку. После разбијања пука на простору [[Вировитица|Вировитице]], избегао је заробљавање и довео цео свој вод на [[Банија|Банију]]. После повратка у родно село био је веома активан у окупљању омладине у антифашистички покрет. Јула 1941. године позван је у домобране у [[Сисак]]. Ту, је по директиви месне организације [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] и [[Фрањо Огулинац Сељо|Фрање Огулинца Сеље]], с групом симпатизера [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], извлачио оружје и други материјал из касарне и пребацивао га у [[Сисачки партизански одред]].
 
После два месеца, отпуштен је из домобрана, због настављања студија. Поред учења, радио је на прикупљању материјалне и друге помоћи за [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Због своје изразите активности, секретар Среског комитета КПХ за Петрињу [[Урош Крунић]], га је примио, фебруара [[1942]]. године у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] и поставио за секретара новоформиране партијске ћелије у Новом Селу.
Ред 41:
Марта 1942. године Мате је дипломирао, и убрзо је поново позван у домобранство. У договору са [[Урош Крунић|Урошем Крунићем]], одлучено је да се јави на позив и после „преда“ партизанима. Примивши вод на једној станици на прузи Маја-Влаховић, почео је да припрема домобране за предају. У споразуму с Јожом Хорватом, политичким комесаром Првог батаљона Банијског партизанског одреда, Јерковић је организовао ноћни напад на домобрански вод, и [[6. мај]]а 1942. године, с 33 домобрана и целим наоружањем, прешао у партизане.
 
У почетку, МетеМате је био борац, а месец дана касније постављен је за оперативног официра Првог батаљона Банијског партизаснког одреда. Крајем јула, постао је командант Петог батаљона. На челу ове јединице прешао је многе борбе на [[Банија|Банији]], у [[Славонија|Славонији]], Мославини и Билогори. Мате је [[10. октобар|10. октобра]] 1942. године постављен за команданта Калничког партизаснког одреда. Овај одред очистио је, у рејону Калника, велики број непријатељских упоришта, а после тога пошао је у [[Хрватско Загорје|Хрватско загорје]], продирући до Загребачке горе и [[Сљеме]]на.
 
Крајем 1942. године, Мате Јерковић је постао заменик команданта [[4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке дивизије]]. На тој дужности прошао је многе борбе у Славонији, [[Подравина|Подравини]], Мославини и Билогори. Маја [[1943]]. постављен је за начелника штаба Шестог корпуса, а у новембру за шефа Оперативног штаба Хрватске. Фебруара [[1944]]. године поново је начелник Штаба, а од априла командант [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шестог славонског корпуса]]. Јануара [[1945]]. године Мате је постао заменик команданта [[Трећа југословенска армија|Треће армије]], а од марта командант [[Десети загребачки корпус НОВЈ|Десетог загребачког корпуса]]. У последњој немачкој офанзиви између [[Сава|Саве]] и [[Драва|Драве]] јединице овог корпуса су у непрекидним борбама нанеле непријатељу велике губитке и наставиле гоњење према Загребу.
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Мате Јерковић је био начелник штаба Пете армије, а после завршетка [[Војна академија Ворошилов|војнеВојне академије „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], командант Друге армије. У чин [[генерал-мајор]]а унапређен је [[8. фебруар]]а 1945. године. Од јуна [[1950]]. до [[1962]]. године био је командант Југословенске ратне морнарице, па помоћник савезног секретара за народну одбрану за ратну морнарицу, до септембра [[1970]]. године. Био је дугогодишњи члан Опуномоћства СКЈ за ЈНА.
 
Умро је [[17. јун]]а [[1980]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].