Храст лужњак — разлика између измена

13 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Референце
м (Категорија)
м (Референце)
[[Крошња]] је широка, неправилна и добро разграната, са јаким, кривим и неправилним, коленасто савијеним гранама. [[Кора (ботаника)|Кора]] је у младости глатка, а са старошћу постаје дебела (и до преко 10 [[центиметар]]а), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама. Младе гранчице су голе или врло брзо оголе. Више или мање угласте.<ref name=vukicevic />
 
[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref name="automatski generisano1">{{cite web |title=Tartufi |url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr|work=http://www.tartufi.hr/ |accessdate = 30. 1. 2016}}</ref>
 
[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист]]ови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{cite book |last=Lanzara |first=Paola |title=Drveće |year=1982 |publisher=Mladinska knjiga |location=Zagreb}}</ref>
 
[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[храст китњак|китњака]]. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење воћака|калемљењем]] (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal |lastlast1=Borzan |firstfirst1=Želimir |coauthorslast2=Littvay |first2=Tibor |title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem |journal=Šumarski list |date=1989. |volume=11-12 |issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske |url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7 |accessdate = 30. 1. 2016 |pages=557-566}}</ref>
 
<gallery>
[[Датотека:Quercus robur MHNT.BOT.2010.6.75.jpg|мини|250п|Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља еталон квалитета дрвета.]]
=== Дрвна индустрија ===
Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља [[еталон]] квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|last=Klepac|first=Dušan|title=Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|date=2002|volume=7-8|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate = 31. 1. 2016|pages=359}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal |last=Шошкић |first=Борислав |coauthorstitle=Својства и употреба храстовог дрвета Србије |journal=Шумарство |date=јул-октобар 2006. |volume=3 |pages=109-124}}</ref>
 
Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal |last=Lara |first=Černicki |title=Dragulj sredozemne šumske vegetacije |journal=Hrvatske šume |date=srpanj/kolovozjul-avgust 2012. |volume=187/188 |url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf |accessdate = 31. 1. 2016 |pages=16}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba" />
 
=== Жир као храна ===
[[Датотека:Pannage in the New Forest.JPG|250px|мини|десно|"Жирење" свиња.]]
Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web |first=Đorđo |last=Dušanović Pasello |title=Žir kao dopunsko hranivo za životinje |url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm|work=http://www.stocarstvo.com/ |publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
 
Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[протеин|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book |last=Grlić |first=Ljubiša |title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja |year=1986 |publisher=August Cesarec |location=Zagreb |pages=83-85}}</ref>
 
=== Употреба у медицини ===
Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web |title=Hrast |url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315 |work=Hrvatska enciklopedija |publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža |accessdate = 31. 1. 2016}}</ref> По потреби може се употребити и као [[противотров|антидот]] код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.<ref name="fitoterapija">{{cite book|last=Туцаков|first=Јован|title=Лечење биљем : фитотерапија|year=1984|publisher=Рад|location=Београд|pages=664-665}}</ref>
 
=== Храстове шуме ===
* [http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/biljke/sume/hrast-luznjak.php Hrast lužnjak – Quercus robur]
* {{cite web|first=B.|last=Hadžić|title=Dva veka hrasta na Cvetnom trgu|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:379277-Dva-veka-hrasta-na-Cvetnom-trgu|publisher=Večernje novosti online|accessdate = 31. 1. 2016}}
* {{cite journal |firstfirst1=До­брин­каДобринка |lastlast1=Јо­кићЈокић |first2=Владимир |coauthorslast2=Вла­ди­мирНиколић Ни­ко­лић|title=СТАБЛА-ЗАПИСИ|journal=Јутро|date=2012|url=http://dobrojutro.info/sr/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8}}
 
[[Категорија:Храстови]]