Николајевска црква у Новом Саду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 25:
'''Николајевска црква''' је најмања [[православље|православна]] богомоља у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Црква потиче из тридесетих година [[18. век]]а и дуго је у народу била знана као Недељкова црква по Недељку Богдановићу који ју је подигао. [[Црква]] се убраја у [[Споменик културе од великог значаја|споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја]].
О историјату цркве се мало зна јер су све црквене књиге изгореле током револуције [[1849]]. године када је и сам храм готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову храма и међу првима се на позив јављају чувени новосадски добротвори [[Јован Трандафил|Јован]] и [[Марија Трандафил]] (1860)<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1860. године</ref>, а потом и Јован Полит и Ананије Дера (пореклом [[Грци]]; иначе ова црква је једно време служила као молитвени храм Грцима и [[Цинцари]]ма). Новца међутим није било довољно за уређење њене унутрашњости, те је црква све до [[1854]]. године кориштена као војни магацин. Оправка Николајевске цркве је кренула 1860. године. [[Храм]] је претрпео и велике штете током бомбардовања града [[6. април]]а [[1941]]. године. <ref>[http://www.novisad.rs/lat/nikolajevska-crkva Званична презентација града Новог сада/Николајевска црква]</ref>
У самом храму леже покопани са својим породицама ктитори Недељко Богдановић и Јован Трандафил.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1862. године</ref> Ту је сахрањена и велика српска добротворка удова Марија Трандафил рођ. Поповић. По другом тестаменту из 1878. године удова Марија је основала нарочити "Завештај Марије Трандафил храму Св. Николаја у Новом Саду". Ту фондацију је снадбела приходом од своје куће зване "Са иконом" у Ћурчинској улици, и ораће земље у Мртваљошу (8 јутара) и Камендину (73 јутра). Трећину чистог прихода од куће у Осјеку добио је тадашњи ''Убошки дом'', који се налазио у Николајевској порти, а за потребе саме Николајевске цркве поклоњена је „Кућа код иконе”. Из овог фонда Николајевске цркве издржавани су свештеник, црквењак и један појац, док је за попадију, у случају да остане удовица, предвиђено доживотно издржавање од 200 форинти годишње.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref>
| |||