Православље — разлика између измена

[[Датотека:World Eastern Orthodox population.png|мини|400п|Православље у светусвијету]]

[[Датотека:Nicaea icon.jpg|мини|200п|Свети оци [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]] с [[Никејски симбол вере|Никејским симболом веревјере]]]]

'''Православље''' ([[калк]] из грчке ријечи [[ортодоксија|''-{ὀρθοδοξία}-'']] — дослован превод ''ортос'' — исправано или правилно и ''докса'' слава, мишљење или учење) представља [[хришћанство]] у свом изворном и неизмењеномнеизмијењеном облику. Правила [[Апостоли|апостолске]] [[вера|веревјере]] основни су критеријум православног учења, тако да су његови почеци везани за сам почетак црквене историје — од [[Вазнесење Господње|Вазнесења Господњег]] и [[Педесетница|Педесетнице]], формирање заједнице првих [[Хришћани|хришћана]].

Православље исповедаисповиједа [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски симбол веревјере]] и признаје одлуке [[Васељенски сабори|седам васељенских сабора]]; обухвата потпуно учење и духовну праксу Православне цркве, под којом се подразумеваподразумијева заједница [[Аутокефална црква|аутокефалних]] [[ПомеснаПомјесна црква|помеснихпомјесних цркава]], које међу собоммеђусобом имају пуно општење. Православна црква сматра себе јединственом, [[Католичност|саборном]] црквом, коју је основао [[Исус]] [[Христос]].

Православна црква састоји се из [[ПомеснаПомјесна црква|помеснихпомјесних цркава]] — [[Аутокефална црква|аутокефалних]] и [[Аутономна црква|аутономних]] црква.

[[Аутокефална црква]] је самостална [[помеснапомјесна црква]], административно и канонски потпуно независна од других помеснихпомјесних цркава. [[Аутономна црква]] је зависна помеснапомјесна црква, има територијалну и административну независност, али се налази у саставу неке [[Аутокефална црква|аутокефалне цркве]].

Православље је други по бројности огранак [[Хришћанство|хришћанства]], одмах након [[католицизам|католицизма]]. ПроцењујеПроцјењује се да има укупно око 300 милиона православних верникавјерника у целомцијелом светусвијету.

Православље је традиционално распрострањено на [[Балканско полуострво|Балканском полуострвуБалкану]] — међу [[Срби]]ма, [[Грци]]ма, [[Црногорци (народ)|Црногорцима]], [[Бугари]]ма, [[Македонци (народ)|Македонцима]], [[Румуни]]ма и делудијелу [[Албанци|Албанаца]]. У [[Источна Европа|источној Европи]] је распрострањено највише међу [[Источни Словени|источнословенским народима]] ([[Руси]]ма, [[Украјинци]]ма и [[БелорусиБјелоруси]]ма), а такође и међу [[Молдавци]]ма, [[Гагаузи]]ма, [[Грузини]]ма, [[Абхази]]ма и [[Осети]]ма. Поред [[Руси|Руса]], православље је заступљено и код других народа који живе у [[Русија|Русији]].

У савременом светусвијету, у земље с већинским православном становништвом могу се убројати:

* [[ГрчкаСрбија]] (98 84%);

* [[МолдавијаЦрна Гора]] (98 74%);

* [[РумунијаГрчка]] (87 98%);

* [[БелорусијаБугарска]] (85 83%),;

* [[СрбијаРумунија]] (84 87%);

* [[БугарскаРусија]] (83 80%);,

* [[РусијаБјелорусија]] (80 85%),

* [[Украјина]] (80 %),

* [[КипарГрузија]] (80 89%);

* [[Црна ГораМолдавија]] (74 98%);

Православље је у већем процентуброју заступљено и у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (36 %) и [[Казахстан]]у (40 %). Осим тога, заступљено је још и у [[Финска|Финској]], [[Естонија|Естонији]] (14 %), [[Летонија|Летонији]] (9 %), [[Литванија|Литванији]] (4 %), [[Киргистан]]у и [[Албанија|Албанији]] (25 %). Православни верницивјерници такође чине већину становништва у фактички независним међународно непризнатим државама [[Абхазија|Абхазији]], [[Јужна Осетија|Јужној Осетији]] и [[Придњестровље|Придњестровљу]].

У оквиру Босне и Херцеговине православни верницивјерници чине већину становника [[Република Српска|Републике Српске]] и највећи дио становника [[Брчко Дистрикт|Дистрикта Брчко]], док у Казахстану православни верницивјерници чине већину у областима [[Кустанајска област|Кустанај]] и [[Северноказахстанска област|Северни Кахазстан]].

Мање групе православних верникавјерника живе у [[Пољска|Пољској]], [[Словачка|Словачкој]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Турска|Турској]] и [[Азербејџан]]у.

Православнима се још називају и [[древноисточне цркве]], које исповедајуисповиједају [[догма]]те само прва три [[Васељенски сабори|васељенска сабора]]. ВернициВјерници ових цркава чине већину становништва у следећимсљедећим државама:

* [[Јерменија]] (95 %);

* [[ЕритрејаЕтиопија]] (54 52%).;

* [[ЕтиопијаЕритреја]] (52 54%);.

Верници древноисточних цркавацркви такође чине већину становништва у фактички независној међународно непризнатој држави [[Нагорно-Карабах (република)|Нагорно-Карабах]].

=== Симбол веревјере ===

{{Посебан чланак|Никејско-цариградски симбол веревјере}}

Основна учења [[Православна црква|Православне цркве]] су изнетаизнијета у [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградском симболу веревјере]] који је усвојен на [[Васељенски сабори|васељенским саборима]] у првим вековимавијековима хришћанства. Они су били обавезујући за целуцијелу Цркву, све до [[Велики раскол|Великог раскола]] ([[1054]]).

:''ВерујемВјерујем у једнога [[Бог Отац|Бога Оца]], Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.''

:''И у једнога Господа [[Isus Hrist|Исуса Христа]], [[Бог Син|Сина Божијег]], Јединородног, од Оца рођеног пре свих вековавијекова; СветлостСвјетлост од СветлостиСвјетлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;''

:''И Који је распет за нас у времевријеме [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]], и страдао и био погребен;''

:''И Који се [[спасовдан|вазнео на небеса]] и седисједи са десне стране Оца;''

:''И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, [[Царство небеско|Његовом Царствуцарству]] неће бити краја.''

:''И у [[Свети дух|Духа Светога]], Господа, ЖивотворногЖивотворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз [[prorok|пророке]].''

:''ИсповедамИсповиједам једно [[крштењеКрштење]] за опроштење греховагријехова.''

:''И живот будућегбудућега векавијека.''

:''Амин!.''

=== СедамСвете светих тајнитајне ===

{{Посебан чланак|СедамСвете светих тајнитајне}}

* 1. [[Крштењекрштење]];

* 2. [[помазање|Миропомазањемиропомазање]];

* 4. [[евхаристија|Причешћепричешће]];

* 5. [[Бракбрак]];

* 6. [[свештеник|Свештенствосвештенство]].

Света тајна је видљива свештена радња кроз коју Божја благодат преноси чудотворне дарове на оне који је примају. Света тајна, свака за себе, ставља печат на заједницу [[Бог]]а и [[човек|човекачовјека]]. Свете тајне: Крштењакрштење, [[Миропомазање|Миропомазањапомазање]] и Свештенствасвештенство се не могу поновити, док се поновити.остале Осталетајне могупонављају.

[[Датотека:Orthodox pilgrim.jpg|мини|200п|Православна верницавјерница у [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерској лаври]]. Жене за времевријеме посетепосјете цркви (манастиру) главу покрију марамом.]]

[[Датотека:Lighting a candle in Orthodox church, Ukraine.jpg|мини|200п|Паљење свећесвијеће, један од симбола православља.]]

Најзначајнији аспекти православног хришћанског живота јесу [[пост]], [[молитва]], [[литургија]] и [[Евхаристија|причешће]]. И пост и молитва имају за циљ да човекучовјеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи [[Царство небеско]].

Значајна одлика Цркве јесу [[светац|свеци]] који су својим животом и делимадјелима допринелидопринијели много добробити Цркве. Они су још овдеовдје на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечнивјечни и Царство небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивалиисцјељивали тешке болеснике и многе утешилиутјешили и на исправан пут извели. Неки су и послепослије смрти чинили чуда преко својих нетрулежних [[мошти]]ју.

Најважнија улога православних [[храм]]ова је да служе као местомјесто гдегдје жива Црква — верницивјерници, узносе Богу своје молитве, а најважнији дио црквеног живота јесте [[Литургија|Света литургија]] тј. богослужење, које се служи недељомнедјељом и другим [[православни литургијски календар|празницима]] у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер — '''катихеза'''. Литургију служи [[свештеник]] уз присуство верногвјерног народа, а уз помоћ певницепијевнице која није неопходна ако народ зна да одговара на литургију.

Највећи значај у животу православних имају [[Божић]]на и [[Ускрс|Васкршња]] литургија, као и сви други празници везани за живот [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Посебно је значајно богослужење на [[Велика субота|Велику суботу]] на његовом [[Храм Васкрсења Христовог|Светом Гробу]] у [[Јерусалим]]у, током којег се чудесно појављује [[Благодатни огањ]] ({{јез-гр|Ἄγιον Φῶς}}) који представља видљиву пројаву [[Дух Свети|Духа Светога]] и потврду васкрсења Исуса Христа. Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно проверипровјери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након [[Епиклеза|призива Духа Светога]] [[списак јерусалимских патријарха|јерусалимски патријарх]] прима огањ на своју свећусвијећу и предаје га присутнима. ВернициВјерници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осећајосјећај високе температуре.

Најзначајније делодјело на којем се заснива литургија јесте [[Библија]] које чини [[Стари завет|Стари]] и [[Нови завет|Нови заветзавјет]], као и [[Свето предање]]. За православље је посебно значајан Нови заветзавјет који представља живот и учење Господа [[Исус|Исуса Христа]].

Православље се изражава кроз [[саборност]], тј. кроз искуство Цркве, будући да је истинита заједница у [[Дух Свети|Духу Светом]]. Заснива се на поштовању Господа Исуса Христа и његовог учења, [[Богородица|Богородице]] и [[Свети оци|Светих Отаца]]. Свети Оци за Православље представљају самолитвенике и уопште помоћнике у човековомчовјековом општењу са Богом; а [[иконе]] у православљу представљају местомјесто благодатног присуства, прозоре ка небесима. Поштовање светих икона заснива се не само на самој садржини него и на веривјери у благодатно присуство те садржине.

* У Православном богослужењу с највишом хришћанском надахнутошћу сједињено је најдрагоценијенајдрагоцјеније наслеђенасљеђе антике са духовним виђењем лепотељепоте овога светасвијета.

Осим тога, Православље прати мистичко искуство које претпоставља искорак из себе и духовни додир са божанским светомсвијетом, нарочито у Светој Тајни [[Евхаристија|Евхаристије]], која је врхунац Православне религиозности. Најзад, Православље не познаје морал који би се могао издвојити и третирати као посебна философска област. Православље морал изводи из [[Догматика|догматике]], тако да је морал практична примена догмата, тј. начин спасавања човековечовјекове душе.

Свештеници, односно припадници [[клер]]а, могу бити само мушкарци. Постоје двадвије редаврсте свештенства: '''мирски ред'''бијело (свештеницихрамовни који обављају парохијску службусвештеници) и '''монашкицрно ред'''свештенство ([[монаштво]]). Свештенство се дијели у три степена: [[ђакон]]ски, [[презвитер]]ски и [[епископ]]ски.