Џорџ Вашингтон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 10:
| држављанство =
| народност =
| вероисповест = [[Америчка епископална црква]]<ref>Chernow, [http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 Ron (October 18, 2010). Ron Chernow on George Washington (MP3)]. We The People Stories (Podcast) (Philadelphia: National Constitution Center). Retrieved December 29, 2011.</ref><ref>{{Cite book|
| супружник = [[Марта Вашингтон]]
| потпис = George Washington signature.svg
Ред 64:
=== Прве године (1775—1776) ===
[[Датотека:General George Washington at Trenton by John Trumbull.jpeg|250px|мини|Џорџ Вашингтон код Трентона]]
[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Битка код Лексингтона и Конкорда]] у близини [[Бостон]]а (април [[1775]]) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила [[Америчка револуција]].<ref>{{harvnb|Rasmussen|Tilton|1999|p=294}}</ref>. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Bell|2005|pp=}}</ref>. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију<ref>{{harvnb|Ellis|2004|pp=68–72}}</ref>. [[Контитентални конгрес]] је 14. јуна 1775. године створио [[Контитентална армија|Континенталну армију]]. Номинован од стране [[Џон Адамс|Џона Адамса]] од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала<ref>"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14, (1775).
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске [[Опсада Бостона|опсаде Бостона]]. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза.<ref>Stephenson, Orlando W. (January 1925). "[https://archive.is/qfww The Supply of Gunpowder in 1776]". The American Historical Review (University of Chicago) 30 (2): 271–281. {{doi|10.2307/1836657}}. {{JSTOR|1836657}}</ref> Под притиском Вашингтонових снага, Британци су подигли опсаду 17. марта и повукли се ка Њујорку.
Ред 74:
Крајем лета 1777. године британски генерал [[Џон Бергојн]] предводи велику војску јужно од [[Квебек]]а са намером да угуши побуну у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]]. Генерал [[Вилијам Хау]] је из Њујорка упутио своју војску ка Филаделфији уместо да се креће обалом реке [[Хадсон (река)|Хадсон]] и тако удружи са Бергојновим снагама. Била је то велика стратешка грешка. Вашингтон је пожурио да га ангажује код Филаделфије. У бици која је уследила Вашингтон је поражен. Његова војска била је релативно неискусна. Након [[битка код Брендивајна|битке код Брендивајна]] (11. септембар), Хау је заобишао Вашингтона и марширао ка Филаделфији. Вашингтон га је напао, али је доживео још један пораз [[битка код Германтауна|код Германтауна]]. У међувремену, Бергојн је на северу заробљен након катастрофалне [[битке код Саратоге]].<ref>Higginbotham (1971, ch. 8)</ref> Пораз код Саратоге довео је до великог војно-дипломатског преокрета. [[Краљевство Француска|Француска]] улази у рат на страни Америке.
Вашингтонови порази навели су неке чланове Конгреса, предвођене [[Томас Конвеј|Томасом Конвејом]], да размотре могућност одузимања команде.<ref>Heydt, Bruce (December 2005). "'Vexatious Evils': George Washington and the Conway Cabal". American History 40 (5): 50–73.</ref>. Дивљење према Вашингтону је неизбежно слабило. Децембра 1777. године Вашингтонова војска (11.000 људи)<ref>Chai, Jane; Homol, Lindley (2009). "The Forging of an Army". Pennsylvania Center for the Book. Pennsylvania State University. Retrieved January 19, 2011.</ref> прешла је у Вали Форџ да ту проведе зиму. У наредних шест месеци, Вашингтон је изгубио између 2000 и 3000 људи који су умрли од болести<ref>Rogers, J. David. "George Washington: God's Man for America" (PDF). Missouri University of Science and Technology. Retrieved January 19, 2011.</ref><ref>Fowler, William Morgan, Jr. "Valley Forge". World Book Encyclopedia 20 (2002 ed.). World Book Inc.
=== Завршне године рата ===
Ред 82:
Вашингтон је у међувремену преселио свој штаб из Мидлброка у Њу Виндсор на реци Хадсон. Његова армија бројала је око 10.000 људи. Британци, предвођени Хенријем Клинтоном, кренули су узводно реком Хадсон, али су их зауставиле снаге америчког генерала [[Антоније Вејн|Антонија Вејна]]. Зима 1779/80. била је најтежа за америчку војску. Температура је пала на 16 степени испод нуле, а реке су се заледиле.<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=185–186}}</ref>. Крајем 1779. године Клинтон је своје снаге померио јужно од Чарлстона ради офанзиве против патриота предвођених [[Бенџамин Линколн|Бенџамином Линколном]]. Линколн је поражен, а Клинтон се победнички вратио у Њујорк остављајући Корнволиса на југу. Конгрес је Линколна сменио [[Хорејшио Гејтс|Хорејшиом Гејтсом]] упркос препоруци [[Натанијел Грин|Натанијела Грина]] у корист Вашингтона. Гејтс није постигао успеха у Јужној Каролини те је смењен Грином. Средином следеће године француски генерал [[Маркиз де Лафајет|Лафајет]] вратио се у Америку са додатним појачањима<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=187–188}}</ref> Британци су држали готово читав југ.
Вашингтон је примио вест о издаји америчког генерала [[Бенедикт Арнолд|Бенедикта Арнолда]] који је значајно допринео Револуцији. Арнолд је био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са којом се борио у Француско-индијанском рату). Тешка зима 1780/81. довела је до побуне пенсилванијских трупа. Вашингтон је успео да угуши побуну. Јула 1780. године пристижу нова појачања предвођена француским адмиралом [[Франсоа Грас]]ом и [[Жан Батист Рошамбе|Жаном Батистом Рошамбеом]].<ref>{{harvnb|Lancaster|Plumb|1985|p=311}}</ref>. Французи односе значајну поморску победу [[битка у заливу Чесапик|у заливу Чесапик]] 5. септембра следеће године<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=198–199}}</ref>. Континентална војска Џорџа Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала је Британцима одлучујући удар [[Опсада Јорктауна|освајањем Јорктауна]] 19. октобра 1781. године<ref>Mann (2005).
Британци су још увек имали војску од 26.000 људи у Њујорку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска војска се повукла па су Американци 1782—3. године били сами. У америчкој војсци расте непослушност, а у једном тренутку су побуњеници присилили Конгрес да се из Филаделфије пресели у Принстон. Вашингтон је марта 1783. године угушио побуну.<ref>Kohn, Richard H. (April 1970). "The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat". The William and Mary Quarterly (Omohundro Institute of Early American History and Culture) 27 (2): 187–220. {{doi|10.2307/1918650}}. {{JSTOR|1918650}}</ref>. [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из 1783. године Британија је Америци признала независност<ref>Washington, George. "[http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b/gwpage016.db&recNum=347 Letter to Continental Army, November 2, 1783, Farewell Orders; Letter to Henry Knox, November 2, 1783]". George Washington Papers, 1741–1799: Series 3b Varick Transcripts. Library of Congress. Retrieved November 13, 2011.</ref>. Уследила је евакуација Њујорка. Вашингтон је 23. децембра 1783. године распустио своју војску и поднео оставку<ref>John Shi, "Review," Journal of Southern History (May 1990) 46:2 pp. 336.</ref>
Ред 100:
=== Спољна политика ===
[[Датотека:Washington's tomb Mount Vernon.jpg|250px|мини|Вашингтонов гроб у Маунт Вернону]]
Године 1789. избила је [[Француска револуција]] против краља [[Луј XVI|Луја]]. Монарси европских држава пружили су помоћ француском краљу због негативног одјека револуционарних идеја у својим државама. Фебруара [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1793.|1793]]. године избијају
Како би избегао нов рат са Британијом, Хамилтон је формулисао
Године 1797. Вашингтон се повукао са функције након што је одржао опроштајни говор.<ref>Matthew Spalding, "The Command of its own Fortunes: Reconsidering Washington's Farewell Address" in Fishman, Pederson & Rozell (2001, ch. 2); Virginia Arbery, "Washington's Farewell Address and the Form of the American Regime" in Gregg & Spalding. (1999).
== Последње године и смрт ==
Ред 138:
== Референце ==
<div style="height:200px; overflow:auto;">
== Референце ==
{{reflist|30em}}
</div>
Линија 143 ⟶ 145:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Kohn|first=Richard H.|title = Eagle and Sword: The Federalists and the Creation of the Military Establishment in America, 1783–1802|location=New York|publisher=Free Press|year=1975|isbn=978-0-02-917551-4|pages=225–42}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Abbott|first=John Stevens Cabot|title = The life of Napoleon Bonaparte|url=https://books.google.com/books?id=PmAIAAAAQAAJ&pg=PA137|origyear=1855|year=1860|publisher=S.O. Beeton}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Washington|first=George|title = The Writings of George Washington|url=https://books.google.com/books?id=XqE3y9LZmfgC&pg=PA257|year=1799|publisher=G.P. Putnam' Sons|pages=257}}
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book|ref= harv|last=Alden|first=John R.|year=1993|title = George Washington, a Biography|location=Norwalk|publisher=Easton Press|id=}}
* {{
* {{
* Bell, William Gardner Commanding Generals and Chiefs of Staff, 1775–2005: Portraits & Biographical Sketches of the United States Army's Senior Officer. {{page1|location=Washington, D.C|publisher=Center of Military History, United States Army|year=1983|isbn=978-0-16-072376-6|pages=52–53,66–67. 2005. }} CMH Pub 70–14.
* Boller, Paul F. (1963). George Washington & Religion. Dallas: Southern Methodist University Press. {{OCLC|563800860}}.
* {{
* {{
* {{Cite book|ref= harv|Buchanan, John|title = The Road to Valley Forge: How Washington Built the Army That Won the Revolution|location= Hoboken, N.J|publisher=John Wiley & Sons|year=2004|isbn=978-0-471-44156-4|pages=}}
* {{
* {{
* {{
* {{Cite book |ref= harv|last=Coakley|first=Robert W.|title = The Role of Federal Military Forces in Domestic Disorders, 1789-1878|url=https://books.google.com/books?id=SMmJsJLKmvoC&pg=PA43||origyear=1989|year=1996|publisher=DIANE Publishing|isbn=978-0-7881-2818-9|pages=43–49}}
* Cunliffe, Marcus (1958). George Washington, Man and Monument. Boston: Little, Brown. {{OCLC|58007859}}.
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* Flexner, James Thomas (1965). George Washington: the Forge of Experience, 1732–1775. Boston: Little, Brown. {{OCLC|426484}}.
* {{
* Freeman, Douglas Southall (1948). George Washington, a Biography 7 v. New York: Scribner. {{OCLC|732644234}}.
* Freeman, Douglas Southall (1968). Harwell, Richard Barksdale, ed. Washington. New York: Scribner. {{OCLC|426557}}.
* {{
* {{
* {{
* Higginbotham, Don (1971). The War of American Independence: Military Attitudes, Policies, and Practice, 1763–1789. New York: Macmillan. {{OCLC|142627}}.
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* Hughes, Rupert (1926). George Washington... New York: W. Morrow & Co. {{OCLC|17399028}}.
* Jensen, Merrill (1948). The Articles of Confederation: An Interpretation of the Social-Constitutional History of the American Revolution, 1774–1781. Madison: University of Wisconsin Press. {{OCLC|498124}}.
* Johnson, William (1919). George Washington, the Christian. New York: The Abingdon Press. {{OCLC|19524242}}. Retrieved December 29, 2011.
* {{
* {{
* {{
* {{Cite book |ref= harv|last=Mann|first=Barbara Alice|title = George Washington's War on Native America|url=https://books.google.com/books?id=MWqW4be2kw8C&pg=PA106|year=2008|publisher=University of Nevada Press|isbn=978-0-8032-1635-86}}
* Middlekauff, Robert. Washington's Revolution: The Making of America's First Leader (2015), the revolution from General Washington's perspective Excerpt
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* Vadakan, Vibul V., M.D. (Winter–Spring 2005). "A Physician Looks At The Death of Washington". The Early America Review (DEV Communications) 6 (1). {{ISSN|1090-4247}}.
* Wallenborn, White McKenzie, M.D. (November 5, 1997). "George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington". The Papers of George Washington. University of Virginia.
* {{
* {{
* 100 великих вођа - Брајан Муни; Лагуна, 2009. година.
{{refend}}
|