Симеон I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
м Разне исправке |
||
Ред 9:
| грб =
| опис_грба =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[27. мај]] [[927]].
Линија 39 ⟶ 38:
== Детињство и младост ==
[[Датотека:First Bulgarian Empire.png|250px|мини|лево|Територија Првог бугарског царства током владавине Симеона Великог]]
Симеон је рођен 864. или 865. године. Био је син бугарског кнеза [[Борис I|Бориса I]].<ref name="automatski generisano10">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
Од 888. године Симеон је поново у Бугарској. Настанио се у краљевском манастиру у [[Велики Преслав|Преславу]].<ref>Nikolova, Bistra . "Veliki Preslav". Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie (in Bulgarian). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. {{page|year=2002|isbn=978-954-430-762-2|pages=88}}</ref> где је, под вођством Наума Преславског, ангажован у преводу верских књига са грчког на старословенски језик.{{sfn|Fine|1991}} Владимир је, у међувремену, наследио свога оца који се повукао у манастир. Владимир је покушао да поврати паганску религију и склопио је савез са [[Арнулф Карантанијски|Арнулфом Карантинским]], немачким владарем<ref>Annales Fuldenses.
== Први рат са Византијом ==
[[Датотека:Bulgarians defeat Byzantines under Krenites and Kourtikios.jpg|250px|мини|Бугарска војска Симеона Великог наноси пораз Византинцима у Македонији]]
Доласком Симеона на власт, дуготрајан мир, кога је његов отац Борис склопио са византијским царем [[Михаило III|Михаилом]], ближио се крају. Сукоб је избио када је византијски цар [[Лав VI Мудри]], наводно под притиском своје љубавнице [[Зоја Зауцена|Зоје]] и њеног оца [[Стилијанос Зауцес|Стилијаноса Зауцеса]], пренео државну царину из [[Константинопољ|Цариграда]] у [[Солун]].<ref name="automatski generisano1" /> Тиме је угрозио трговачке интересе Бугарске јер је царина била виша. Трговци су тражили заштиту од Симеона који је упутио протест Лаву VI. Међутим, византијски цар игнорисао је Симеонове протесте<ref>John Skylitzes. Skylitzes–Kedrenos, II.
У јесен 894. године Симеон напада Византију са севера где су му Византинци пружили слаб отпор.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
Византинци склапају савез са [[Мађари]]ма против Бугара обећавајући им превоз преко [[Дунав]]а византијском морнарицом.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
== Рат са Мађарима и мањи сукоби са Византијом ==
[[Датотека:Skylitzes - Simeon at Bulgarophygon 896.jpg|250px|мини|лево|Битка код Бугарофигона 896. године]]
Након закључења мира са Византијом, Симеон је остао слободан да планира кампању против Мађара да би им се осветио за раније поразе. Византијског цара Лава затворио је како би одложио ослобађање заробљеника. Закључио је савез са [[Печенези|Печењезима]], источним суседима Мађара. Као повод за рат Симеон је искористио угарску инвазију на суседне словенске земље 896. године. Нашао се на челу коалиције против Мађара. У [[битка на јужном Бугу|бици на јужном Бугу]] нанео им је велики пораз и приморао их да заувек напусте планове о походима на Бугарску и да се населе у Панонију.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
Под изговором да Лав VI није ослободио све заробљенике.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
Симеон је мир са Византијом често кршио и освајао је делове византијске територије у неколико наврата.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
== Царска титула ==
[[Датотека:Byzantine army taking oath before the battle of Anchialus.JPG|350px|мини|Битка код Анхијала 917. године]]
Нов повод за рат против Византије пружила је Симеону смрт Лава VI (11. мај 912.) и долазак његовог малолетног сина [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII]] на власт. Уместо њега је као регент владао стриц [[Александар (византијски цар)|Александар]] (Лавов брат) који је протерао Лавову супругу [[Зоја Карбонопсина|Зоју]] у манастир. На пролеће 913. године, Симеонови изасланици стигли су у Цариград како би обновили мир из 896. године. Александар их је отерао и одбио да плати данак позивајући Симеона да се припреми за рат<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
* Bǎlgarite i Bǎlgarija, 1.2.</ref>.
Међутим, Александар није стигао да ратује са Симеоном. Умро је 6. јуна 913. године остављајући власт регентском савету на челу са [[Никола Мистик|Николом Мистиком]].<ref name="automatski generisano9" /> Многи Византинци нису прихватили Константина за цара већ су подржали претендента Константина Дуку. То је резултирало избијањем побуне у јужној Италији која је, заједно са наступајућом арапском инвазијом у источној Анадолији, ишла Симеону на руку<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
Анархија у Цариграду престала је након убиства Константина Дуке.<ref name="automatski generisano4">Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
Убрзо након Симеоновог одласка, Константин VII вратио је мајку Зоју из манастира. Зоја је успела да фебруара 914. године преузме власт уклонивши патријарха Николу из владе. Мир са Симеоном је прекинут. Симеон је напао Тракију лета 914. године и освојио Једрене. Зоја Симеону шаље поклоне како би га приволела да пристане на мир и Византинцима уступи Једрене. Наредних година Симеон је своју војску ангажовао око Драча и Солуна, али није постигао значајније успехе. Зоја склапа мир са Абасидским калифатом, а настоји да склопи споразуме и са Печенезима, Србима и Мађарима како би они Бугаре напали са леђа. Ове намере су осујећене захваљујући Симеоновој дипломатској вештини.
Линија 72 ⟶ 71:
== Анхијал и Катасиртаи ==
[[Датотека:RadzivillChronicleFol21rb.jpg|250px|мини|лево|Преговори између Романа Лакапина и Симеона Великог]]
Године 917. византијска војска креће на север у две групе: једна под генералом Леоном Фоком Старијим, а друга под [[Роман I Лакапин|Романом Лакапином]]. Фокина војска се улогорила на обали крај древне тврђаве Анхијал, а Симеон је своју војску улогорио на висоравни око тврђаве. Коњичку резерву сакрио је иза брда. Намерно је ојачао крила, а ослабио центар како би намамио Византијце у клопку. Бугари односе победу у [[Битка код Анхијала (917)|бици]] која је уследила.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
== Рат са Србима и последње борбе са Византијом ==
[[Датотека:Skylitzes Simeon sending envoys to the Fatimids.jpg|350px|мини|Симеоново посланство на фатимидском двору]]
Након завршетка рата са Византијом, Симеон је намеравао да казни српског владара Петра Гојниковића који је покушао да га изда склапајући савез са Зојом.<ref name="automatski generisano7" /> Симеон шаље двојицу својих команданата, [[Теодор Сигрица|Теодора Сигрицу]] и [[Мармаис]]а у Србију. Бугари су Петра позвали на мировни састанак који би требало изгладити сукобе. Петар Гојниковић је на превару заробљен, свезан и одведен пред Симеона који га је утамничио. Гојниковић је остатак живота провео у тамници. Нови српски кнез постао је [[Павле Брановић]] кога је поставио Симеон. Тиме је, на неко време, обновљен утицај Бугарске на Србију<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
У међувремену долази до промене на византијском престолу. Зоју је заменио адмирал [[Роман I Лакапин|Роман Лакапин]] који је постао савладар малолетног Константина. Убрзо је, међутим, Константина прогласио за савладара, а себе за византијског цара. Био је то повод Симеону да покрене нов рат. Између 920. и 923. године Симеон преко Тесалије допире до Коринтске превлаке, на истоку до Тракије и Дарданела и предузима опсаду Лампсака.<ref>[[Александар Каждан|Kazhdan, Alexander]], ed. (1991). [[The Oxford Dictionary of Byzantium|Oxford Dictionary of Byzantium]]. Oxford University Press.</ref><ref>Cawley, Charles (30 January 2011), Bulgaria: Symeon I 893–927, [http://fmg.ac/Projects/MedLands/Intro.htm Foundation for Medieval Genealogy], retrieved August 2012,[better source needed]</ref> Симеонове снаге појавиле су се пред Цариградом 921. године након освајања Једрена и [[Битка код Пегае|победе код Пегае]]<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
У Србији Захарија диже побуну против Симеона. Подржан је од стране многих Бугара исцрпљених Симеоновим бескрајним кампањама против Византије. Симеон је у Србију послао Сигрицу и Мармаиса.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
Лета 924. године Симеон је поново у Цариграду где преговара са патријархом и царем. Дана 9. септембра закључено је примирје према коме је одређен годишњи данак кога Византија треба плаћати Бугарској. Бугари су, за узврат, уступили Византинцима поједине освојене градове на црноморској обали.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire.
== Рат са Хрватском ==
Линија 88 ⟶ 87:
Након (или евентуално за време) смрти патријарха Николе (925. година), Симеон је Бугарску архиепископију уздигао на ранг патријаршије.{{sfn|Fine|1991|p=156}} Ово је вероватно повезано са Симеоновим преговорима са папом [[Јован X|Јованом X]] између 924. и 926. године. Симеон је настојао да издејствује признавање своје царске титуле од стране папства<ref>Mladjov, Ian (1999). "Between Byzantium and Rome: Bulgaria and the West in the Aftermath of the Photian Schism". Byzantine Studies/Études Byzantines: 173–181.</ref>
Године 926. Симеонове трупе под вођством [[Алогоботур]]а нападају Хрватску која је била савезник Византије. Војска хрватског краља [[Томислав I Трпимировић|Томислава]] нанела је Бугарима потпуни [[битка на Босанским висоравнима|пораз на Босанским висоравнима]].<ref name="automatski generisano7" /> У страху од Симеонове одмазде, Томислав је прихватио да раскине савез са Византијом и успостави мир са Бугарима прихватајући status quo<ref>Canev, Bǎlgarski hroniki.
== Смрт ==
Последњих месеци живота, Симеон је планирао нову опсаду Цариграда.<ref name="automatski generisano2">Cawley, Charles (30 January 2011), Bulgaria: Symeon I 893–927, Foundation for Medieval Genealogy, retrieved August 2012,</ref> упркос Романових очајничких молби за мир.<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo.
== Култура и религија ==
[[Датотека:St. Theodor.jpg|250px|мини|Керамичка икона Теодора Стратилата]]
Током Симеонове владавине, Бугарска је достигла свој културни врхунац. Постала је духовни центар словенске Европе.<ref>Lalkov, Rulers of Bulgaria.
Крај 9. и почетак 10. века представља најпродуктивнији период бугарске средњовековне књижевности.<ref name="automatski generisano5">Ivanova, "Introduction", Tǎržestvo na slovoto</ref> Рад [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] наставили су њихови ученици, [[Климент Охридски|Климент]], [[Наум Охридски|Наум]] и [[Константин Преславски|Константин]]. [[Библија]], дела [[Јован Златоусти|Јована Златоусток]], [[Василије Велики|Василија из Цезареје]], [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]], [[Григорије Богослов|Григорија Богослова]], [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]] и хроничара [[Јован Малала|Јована Малала]] и [[Ђорђе Амартол|Ђорђа Амартола]], преведена су на бугарски језик<ref name="automatski generisano5" /> Током Симеонове владавине настала су и бугарска дела [[Јован Егзарх|Јована Егзарха]] (Шестоднев), Константина Преславског и [[Црноризац Храбар|Црнорисца Храброг]]. Симеон је и сам дао допринос бугарској књижевности<ref>Ivanova, "[http://knigite.abv.bg/zv/zv1_4.html Pribavka ot samija hristoljubiv car Simeon]", Tǎržestvo na slovoto.</ref>
Линија 112 ⟶ 111:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title = Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Crampton|first=R.J.|chapter=The Reign of Simeon the Great (893–927)|title = A Concise History of Bulgaria|publisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-85085-8|pages=16–17}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Lalkov|first = Milčo |title = Rulers of Bulgaria |chapterurl = http://www.bulgaria.com/history/rulers/simeon.html|chapter = Tsar Simeon the Great (893-927) |publisher = Kibea |isbn=978-954-474-098-6|year=1997
* Божилов, И. Цар Симеон Велики (893—927): Златният век на средновековна България. София, 1983.
* Todorov, Boris. "The value of empire: tenth-century Bulgaria between Magyars, Pechenegs and Byzantium," Journal of Medieval History (2010) 36#4 pp. 312–326
Линија 128 ⟶ 127:
|isbn=978-954-500-044-7
}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title = The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book|ref= harv| author = Gibbon, Edward
| title = The History of the Decline and Fall of the Roman Empire
Линија 161 ⟶ 160:
* {{Cite book|ref= harv|last=Bakalov
| first = Georgi
|
| publisher = Trud, Sirma
|year=2003
Линија 189 ⟶ 188:
|last=Delev
| first = Petǎr
| last2=Kacunov|first2=Valeri|last3=Mitev|first3=Plamen|last4=Kalinova|first4=Evgeniya|last5=Baeva|first5=Iskra|
|year=2006
| language = Bulgarian
|