Istorija hamburgera — разлика између измена

Pre osporenog pronalaska hamburgera u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]], slična hrana je postojala u kulinarskoj tradiciji [[Evropa|Evrope]]. Kuvar ''Apicijus'', kolekcija drevnih rimskih recepata koji datiraju možda i do ranog 4. veka, detaljno opisuje pripremu bifteka pod nazivom ''{{jez|la|isicia omentata}}''; servirano kao pečena pljeskavica u kojoj je [[govedina]] pomešana s [[bor (biljka)|borovim]] iglicama, [[crni biber|crnim]] i zelenim biberom te [[bijelo vino|belim vinom]], ''{{jez|la|isicia omentata}}'' je možda najranija preteča hamburgera.<ref name=CMU>{{cite web-lat|last1=Pantke|first1=Micaela|title=Antique Roman Dishes - Collection|url=http://www.cs.cmu.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll.html#3|website=Carnegie Mellon School of Computer Science Recipe Archive|publisher=[[Carnegie Mellon University]]|accessdate = 26. 9. 2014.}}</ref> U 12. veku, [[nomad]]ski [[Mongoli]] nosili su hranu napravljenu od nekoliko vrsta [[mleko|mleka]] (''kumis'') i [[meso|mesa]] ([[konjetina|konjeće]] ili [[kamilje meso|kamilje]]).<ref name="Mongol" /> Za vreme života njihovog lidera [[Džingis Kan|Džingisa Kana]] (1167—1227), armija Mongolaca je okupirala zapadne delove teritorija današnje [[Rusija|Rusije]], [[Ukrajina|Ukrajine]] i [[Kazahstan|Kazahstana]],<ref>{{cite book-lat|author= Weatherford, Jack |title= Genghis Khan and the Making of the Modern World |edition= 1. |date=mart 2005 |publisher= Three Rivers Press |isbn= 0-609-80964-4}}</ref> osnivajući takozvanu [[Zlatna horda|Zlatnu hordu]]. Ova konjica koja je dominirala armijom kretala se brzo i nekada nije mogla da se zaustavlja radi ručanja, tako da su uglavnom jeli jašući. Zamotavali bi nekoliko kriški mesa pod svojim [[sedlo|sedlima]] tako da se gneče pod pritiskom i kretnjom te skuvaju toplotom od [[trenje|trenja]]. Ovaj recept za [[faširano meso|mleveno meso]] širio se [[Mongolsko carstvo|Mongolskim carstvom]] sve do njegovog raspada {{nowrap|1240-ih}}.<ref name="Mongols">{{cite book-lat|last=Morgan|first=David|title=The Mongols|publisher=Blackwell Publishers|edition=reprint.|date=april 1990|isbn=0-631-17563-6}}</ref> Bilo je uobičajeno za mongolske armije da prate različite grupe životinja (kao što su [[krdo|krda]] konja ili [[stado|stada]] ovaca) koje su pružale neophodne [[protein]]e za dijetarne potrebe ratnika[[rat]]nika.<ref name="Mongol" /> [[Marko Polo]] je takođe zabeležio opise kulinarskih običaja mongolskih ratnika, indicirajući da bi komad mesa jednog [[poni]]ja mogao da opskrbi jednodnevne potrebe za 100 ratnika.

Industrijska primena mehaničkog sečenja mesa bio je tehnološki napredak koji je pomogao popularizaciji hamburškog odreska. Prva [[mašina za mlevenje mesa]] izmišljena je u ranom 19. veku, a pronalazač je bio nemački inženjer Karl Drajs. Mašina je omogućila da se mleveno meso prodaje na pijacama u većim količinama po pristupačnim cenama. Do 1845. godine, bilo je mnogo patenata za unapređenje mašine za mlevenje mesa u Sjedinjenim Državama.<ref group="n.">E. Vejd je 26. januara 1829. godine registrovao patent broj ''-{x5348}-'' za instrument naziva ''-{{jez|en|Meat Cutter}-}'' (sekač/rezač mesa).</ref><ref group="n.">G. A. Kofman iz Virdžinije je 28. februara 1845. godine primio patent broj ''3935'' za -{''{{jez|en|Improvement in Machines for Cutting {{nowrap|Sausage-Meat}}}}''}- (Poboljšanje kod mašina za rezanje mesa za kobasice).</ref> Ove mašine bi sve mogle da iseckaju meso do veličine koja je do tada bila nezamisliva. Pre ovoga, mleveno meso se pripremalo ručno u domu korišćenjem specijalizovanog [[dleto|dleta]], što je zahtevalo intenzivan ručni napor koji je uveliko ograničavao količinu koja se mogla proizvesti.<ref name="SusanW">{{cite book-lat|author= Williams, Susan |title= Food in the United States, 1820s–1890 |edition= 1. |date=avgust 2006 |publisher= Greenwood Press |location= New York |isbn= 0-313-33245-2}}</ref> Veoma je verovatno da je izum ’seckalice za meso’ direktno doprineo popularizaciji hamburškog odreska, dok se odrezak postepeno udaljavao od svojih nemačkih korena u glavama mnogih Amerikanaca.<ref name="Ozersky" /> Faširano je takođe počelo da se koristi za druga popularna američka jela, uključujući [[hot dog]] i [[mesna štruca|mesnu štrucu]].<ref name="SusanW" />

Drugi navodni pronalazač hamburgera je kuvar Flečer Dejvis (poznatiji kao „Stari Dejv”), koji je tvrdio da je imao ideju stavljanja govedine između komada teksaskog tosta kada je jedan od njegovih kupaca bio u određenoj žurbi da sedne i pojede obrok. Kupac je odšetao sa svojim hamburger odreskom i činilo se da je sadržaj koji je Stari Dejv ponudio u svom novom predstavljenom jelu postao glavna stavka menija na kraju 1880. godine u [[Atens (Teksas)|Atensu]] ([[Teksas]]). Mesar je imao štand sa svojom suprugom na Svetskom sajmu u St. Luisu 1904. Teksaski novinar Frenk Eks<!--https://www.youtube.com/watch?v=WGMfUD3odhA--> Tolbert pominje prodavača po imenu Flečer Dejvis koji je posluživao hamburgere u kafeu ulice Tajler 115 u Atensu tokom kasnih {{nowrap|1880-ih}}<!--https://www.youtube.com/watch?v=WGMfUD3odhA-->.<ref>{{cite book-lat|url=https://books.google.com/books?id=BxISAQAAIAAJ|title=Tolbert's Texas|last=Tolbert|first=Frank X.|date=|publisher=Doubleday|year=1983|isbn=|location=|pages=130—136|chapter=The Henderson county hamburger|quote=|via=Google books}}</ref><ref>{{cite book-lat|url=https://books.google.com/books?id=8Ksis9IrRp4C|title=The New Food Lover's Companion: More Than 6,700 A-to-Z<!--https://www.youtube.com/watch?v=WGMfUD3odhA--> Entries Describe Foods, Cooking Techniques, Herbs, Spices, Desserts, Wines, and the Ingredients for Pleasurable Dining|last=Herbst|first=Sharon Tyler|last2=Herbst|first2=Ron|date=|publisher=Barron's snippet|year=2007|isbn=9780764135774|location=|pages=|quote=|via=Google books}}</ref> Meštani tvrde da je Dejvis prodavao sendviče s govedinom tokom ovog vremena, bez jasnog naziva za svoj pronalazak. Tokom {{nowrap|1980-ih}}, lanac sladoledara [[Dejri kvin|-{{jez|en|DQ}-}]] snimio je dokumentarac o ’rodnom mestu hamburgera’ uz Dejvisovu priču. Priča o „Hamburger sendviču starog Dejva” takođe se može naći u knjizi Ronalda L. Makdonalda ''{{jez|en|The Complete Hamburger}}''.<ref name="rlmcdonald" />

[[Socijalna ekonomija|Socioekonomsko]] okruženje SAD u vreme povećavanja popularnosti burgera poklopilo se s krajem [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] i početkom [[Velika kriza|Velike depresije]] godine 1929. Ovo okruženje je bilo posebno poželjno za podsticanje jeftine hrane, što je bio jedan od razloga zašto su petcentni hamburgeri bili toliko popularni. Nakon ovog izuma a tokom prve decenije 20. veka, hamburger je počeo da se proizvodi naveliko — nakon što su ’vizionari’ shvatili da bi zaista bili na dobitku od procesa masovne proizvodnje.<ref name="selling" />

Dana 16. novembra 1916. godine, kuvar i preduzetnik Volter „Volt” Anderson otvorio je hamburger štand u [[Vičita|Vičiti]] hamburger štand koji je koristio higijenske metode kuvanja, uključujući grilove i spatule,; tetime je impresionirao svoje kupce u Vičitiovom mestu toliko mnogo da su mnogi postali redovni pokrovitelji. U ovo vreme, hamburger još uvek nije bio širokouveliko poznat među američkom javnosti. Anderson je dodao prstenove [[luk]]a burgerima dok su se grilovali, što im je dalo karakterističan okus.<ref name="Ingram" /> Kako se potreba povećavala, kupci su često kupovali svoje hamburgere u tucetima, što je kompaniji dalo naknadno popularan [[slogan]]: „-{buy{jez|en|Buy 'em by the sack}-}” (č. ''baj em baj d sek'', dosl. prev. kupite„kupite ih ?za vreću”). Uprkos određenom rastu, Anderson je otvorio samo četiri štanda u najzauzetijim područjima grada. Godine 1926, Edgar Voldo „Bili” Ingram kolaborirao je sa Andersonom da otvore prvi restoran [[Vajt kasl (restoran)|Vajt kasl]] u [[Vičita|Vičiti]]. Restoran je osnovan na idejuideji brzog kuvanja hamburgera brzo, što je bio razlog da postane prvi {{nowrap|fast-fud}} restoran. (Kasnije je unapređen otvaranjem [[Mekdonalds]]a, 1940-ih.)<ref name="Smith" /><ref name="Arcs">{{cite book-lat|author= Love, John F. |title= McDonald's: Behind The Arches |edition= 1. |year= 1995 |publisher= Bantam; Rev Sub edition |location= New York |isbn= 0-553-34759-4}}</ref>

Ingram je ubrzo shvatio da je reč ''-{{jez|en|burger}-}'' evocirala konotacije [[cirkus]] performansa na stočnim pijacama i masne komade mesa koji se jedu u najsiromašnijim distriktima grada u kolektivnom umu američke javnosti. On je pokušao da promeni ove konotacije iz Vajt kaslovih najranijih dana. U isto vreme, nekima poznat kao [[Henri Ford]] hamburgera,<ref name="Ozersky" /> izmislio je koncept restorana koji je nazvao „Vajt kasl sistem” ({{jez-engl|White Castle System|el}}) i koji je pomogao hamburgeru da stekne slavu.<ref name="selling" /> Između 1923. i 1931. godine, „Vajt kasl sistem” je uspostaviootvorio gotovo stotinu restorana u gradovima širom [[Srednji zapad|Srednjeg zapada]]. Da bi se podigla svest među zaposlenicima Vajt kasla, [[glasilo]] naslovljeno „Vrući hamburger” ({{jez-engl|The hot hamburger|el}}) razdeljeno je u kompaniji a zaposlenici su došli na izazov da poboljšaju prodaju burgera jednostavnom idejom: da se omogući veoma brza priprema burgera tako da bilo ko može da kupi i jede iste bilo kada i bilo gde. Umesto da se čeka pola sata na serviranje u tradicionalnom restoranu, Vajt kasl je pružio rapidno posluživanje i meni koji se ’vrtiovrtio oko’oko hamburgera. U to vreme, hamburger se obično služio s kafom.<ref name="selling" /> Delo ''-{{jez|en|The Jungle}-}'' Aptona Sinklera već je izazvalo javni bes po pitanju sigurnosti procesiranog mesa, tako da je do {{nowrap|1920-ih}} opšta javnost morala da očekuje čist i higijenski hamburger. Pored toga što je ponudio čistu i sigurnu hranu, Vajt kasl je nudio regularnost i standardizaciju, osiguravajući da se svaki ''-{{jez|en|patty}-}'' posluži na isti način u istom restoranu. U to vreme, ovo je bila potpuno nova ideja koja će kasnije revolucionizovati prodaju same hrane na način koji je postao poznat kao ''{{nowrap|[[fast-fud]]}}''.<ref name="selling">{{cite book-lat|author= Hogan, David |title= Selling 'em by the Sack: White Castle and the Creation of American Food |edition= 1. |year= 1997 |publisher= NYU Press |location= New York |isbn= 0-8147-3566-5}}</ref> Tokom svojih prvih godina, Vajt kasl je stavljao naglasak na kvalitetnu kafu i sarađivao sa univerzitetima da bi se objavile studije o nutritivnoj vrednosti njihovih hamburgera.

Uspeh lanca Vajt kasl je uveliko bio ukorenjen u moći[[moć]]i [[propaganda|propagande]], nečega što je rođeno i kao originalna inovacija i kao nešto neophodno da se promeni javna negativna percepcija hamburgera.<ref name="selling" /> Godine 1931, postao je prvi restoran koji se [[reklama|reklamirao]] u [[novine|novinama]], koristeći svoj stari slogan ''-{buy{jez|en|Buy 'em by the sack}-}'' slogan. Vajt kasl je takođe prvi uveo koncept -{''{{jez|en|{{nowrap|take-out}}}}''}- službe, a restoran je dalje poznat po tome što je prvi na tržište stavio kvadratne burgere, pod— nazivompoznate kao „slajderi”, — koji su se prodavali za pet centi godina {{nowrap|[[1940-e|1940-ih]]}}.<ref name="selling" /> Vajt kasl je osnovan marta 1921. u Vičiti (Kanzas), a osnivači su bili Bili Ingram i njegov poslovni partner — kuvar Volter Anderson; otvorili su drugi restoran u [[Kanzas Siti]]ju ([[Misuri]]) godine 1924. Godine 1932, Vajt kasl je 1932. godine stvorio svoju prvu podružnicu: „Pejperlinen kompani” ({{jez-engl|Paperlynen Company|el}}), koja ih je snabdevala [[karton]]om i papirom za umotavanje u kojem je hrana bila servirana, kao i šeširima koje je nosilo osoblje kuhinje. Došao je i do kompanija koje proizvode [[porcelan]] na sličan način, određujući im da grade male Vajt kasl restorane koristeći bele porcelanske fasade.

Volter Anderson je Vajt kaslu doprineo velikim brojem romanesnih ideja tokom svojih ranijih godina, uključujući stvaranje specijalne spatule i specijalnog hleba za burgere. Godine 1949, zaposlenik po imenu Erl Hauler izračunao je količinu vremena koja je potrebna da se hamburgeri rastave na reprezentativan način,; štoovo ga je na kraju dovelo do toga da napravi ’[[:wikt:perforiranost|perforirani]]’ burger. Do 1951, Vajt kasl je uveo pet ’perforacija’ u svoje burgere.<ref name="Ingram"/> Pre Andersona, hamburgeri su kuvani na grilu na neodređen period vremena a loptice od mlevenog mesa su „gnječene” ''u'' konvencionalne kriške hleba, — kao što je sendvič. Meso je zaleđivano i hamburgeri su počeli da se peku od zaleđenog a ne svežeg mesa. Vajt kasl je revolucionizovao proces proizvodnje burgera regularizujući finalne proizvode i koristeći tehnike higijenske preparacije koje su bile s jasnim pogledom kupaca.<ref name="Ingram" />

Vajt kasl je imao veliki napredak u proizvodnji, a njegov uspeh je bio toliki da je do 1926. godine već generisaostekao takmace i [[:wikt:imitator|imitatore]] u rastućem poslu s hamburgerima. Jedan od ovih imitatora imao je veoma slično ime, Vajt tauer hamburgers (iz [[Milvoki]]ja, [[Viskonsin]]); osnovao ga je tandem otac—sin, Džon E. i Tomas E. Saks. ''Stvaranje'' Vajt tauera dovelo je do brojnih pravnih bitki između njega i Vajt kasla a tokom {{nowrap|1930-ih}}. Do 1930. godine, Vajt kasl je već imao 116 restorana širom područja koje pokriva udaljenost {{convert|2300|km|mi}} — od kojih su svi bili locirani unutar teritorije Sjedinjenih Američkih Država. Kompanija je na kraju postala veliki lanac restorana; međutimkako god, nikada nije postojao restoran van SAD.<ref name="Parker" /> Američka [[nestašica]] govedine tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] imala je malo efekta na prodaju unutar Vajt kasla, zbog efekta vertikalne integracije zajedno s javljanjem lanaca {{nowrap|fast-fud}}a koji su radili na [[franšiziranje|franšiznom]] modelu koji je naglašavaou prvi plan stavljao horizontalnu integraciju.<ref name="selling" />

[[Datoteka:Find the differences (painting by Peter Klashorst).jpg|350px|thumb|Godina {{nowrap|1960-ih}}, Mekdonalds je reklamirao mogućnost kupca da jede isti burger bilo gde u SAD, a nekoliko decenija posle ista opcija je postala dostupna širom sveta;<br>crtež je delo holandskog umetnika Petera Klashorsta]]

Godine 1937, Patrik Makdonald i njegova dva sina Ričard i Moris inaugurisalisvečano su otvorili jednostavni restoran „Erdrom” ({{jez-engl|Airdrome|el}}) u ulici Hantington drajv (Rut 66) u blizini aerodroma u američkom gradu [[Monrovija (Kalifornija)|Monrovija]] ([[Kalifornija]]). Uspeh u prodaji koji je ostvario u konačnici je doveo je do toga da se 15. maja 1940. godine otvori restoran s nazivom [[Mekdonalds]] ({{jez-engl|McDonald's|el}}) u ulici [[Rut 66 SAD]] u [[San Bernardino (Kalifornija)|San Bernardinu]] ([[Kalifornija]]). Nakon analize svojih statistika o prodaji, braća su otkrila da je — na njihovo iznenađenje — 80% njihovog prihoda dolazilo od prodaje hamburgera.<ref name="Kroc" /> Meni je u početku sadržavao 25 različitih jela, od kojih su većina bila [[roštilj]]ska. Preko svog novog restorana, braća Makdonald su uvela pomen {{nowrap|fast-fud}}a u delove zapadnog SAD do godine 1948. Od početka, Mekdonalds se fokusirao na pravljenje hot dogova i hamburgera efikasno i brzo koliko je to moguće.<ref name="Arcs" /><ref name="Kroc" />

Tokom {{nowrap|1940-ih}}, rođeni su jednostavni i formativni koncepti rođeni su u Mekdonaldsu, uključujući pripremu i posluživanje burgera za samo jedan minut i mogućnost da kupci jedu u svojim kolima u -{''{{jez|en|{{nowrap|drive-in}}}}''}- stilu. Sve vreme, restoran je pokušavao da dalje razvije hamburger koji će da bude dovoljno jeftin da bude u ekonomskom domašaju većine Amerikanaca. Do {{nowrap|1950-ih}}, koncept posluživanja u {{nowrap|drajv-in}} stilu postao je snažno uspostavljen i hamburgeri su se usko povezali sa automobilima u glavama većine Amerikanaca. Sada nije bilo samo moguće za kupca da kupi hamburger bez da izađe iz auta, već se više nije moralo ni čekati na posluživanje.<ref name="Arcs" />

Braća Makdonald nastavila su da grade na postignuću svog originalnog restorana u San Bernardinu kada su 1953. godine počeli da franšiziraju svoj danas poznati lanac restorana; počeli su u [[Finiks (Arizona)|Finiksu]] i [[Dauni (Kalifornija)|Dauniju]] (potonji je još uvek bio operativan). Kasnije, Rej Krok je otvorio jedanrestoran u severozapadnom čikaškom predgrađu [[Des Plejns (Ilinois)|Des Plejns]], dana [[15. april]]a [[1955]]. godine; isti je danas pretvoren u Mekdonaldsov muzej.<ref name="Arcs" /> Značajno je pomenuti da je originalna Mekdonaldsova maskota bio kuvar s licem hamburgera po imenu „Spidi” ({{jez-engl|Speedee|el}}), koji će poslužiti kao ikonografski identitet kompanije sve dok ga 1963. godine ne zameni [[klovn]] Ronald Makdonald.

Kompanija je počela da se širi veoma brže kada je {{nowrap|52-godišnji}} prodavač mašina za sladoled Rej Krok preuzeo kao glavni izvršni direktor.<ref name="Kroc">{{cite book-lat |author= Kroc, Ray |author2=Robert Anderson |title= Grinding it out |edition= 2. |year= 1987 |publisher= St.Martins Press |location= New York |isbn= 0-312-92987-0}}</ref> Krok je bio inicijator i Mekdonaldsove ekspanzije širom SAD i definitivne standardizacije svojih burgera. Nije bio sam, kako god; neki od njegovih saradnika su takođe bili veoma produktivni i inovativni. Mekdonaldsov izvršni direktor i [[nauka o hrani|proučavalac hrane]] Herb Piterson izmislio je [[mekmafin]] godine 1972. i danas veoma poznat pozdrav: „Mogu li dobiti vašu narudžbu, molim?” ({{jez-engl|May I have your order, please?|el}}). U drugom ključnom unapređenju, Džim Deligati iz [[Pitsburg|pitsburške]] franšize izmislio je [[big mek]] godine 1967. Uspešna ekspanzija Mekdonaldsa bila je uglavnom zbog njegovog korišćenja franšiznog sistema, inovacije ’posuđene’ od proizvođača mašina za šivenje — Korporacija „Singer”. Singer je razvio potkraj 19. veka, a bila je toliko uspešna da su je uskoro usvojili njegovi takmaci.<ref>{{cite book-lat|author= Langdon, Philip |title= Orange Roofs, Golden Arches |edition= 1. |year= 1986 |publisher= Knopf |location= New York |isbn= 0-394-74129-3}}</ref> U današnje vreme, Mekdonalds čak ima svoj univerzitet za treniranje sopstvenog osoblja: [[Univerzitet Hamburger]], smešten u [[Ouk Bruk (Ilinois)|Ouk Bruku]] ([[Ilinois]]). Diplomanti dobiju zvanje koje glasi „bačelor hamburgerologije uz niži stepen u pomfritu” ({{jez-engl|bachelor of hamburgerology with a minor in French fries|el}}).<ref name="Ries">{{cite book-lat|author1= Ries, Al |author2= Trout, Jack |title= Marketing Warfare |edition= 1. |year= 1997 |publisher= McGraw-Hill |location= New York |isbn= 0-07-052726-1}}</ref> Kako se Mekdonalds širio u druge zemlje, naišao je na još opozicije i opštih poteškoća, kao što je to bio slučaj 1996. godine kada se otvorio restoran u [[Nju DelhijuDelhi]]ju a usledela negodovanja od [[Indija|indijskih]] lidera.<ref name="Asia">{{cite book-lat|editor= Watson, James |title= Golden Arches East: McDonald's in East Asia |edition= 2. |year= 2006 |publisher= Stanford University Press |isbn= 0-8047-4989-2}}</ref> Godine 1995, zemlja s najviše restorana Mekdonalds (pored Sjedinjenih Država) bio je [[Japan]], a posle su sledeli [[Kanada]] i [[Njemačka|Nemačka]]; sama kompanija je imala svoje restorane u preko 100 zemalja.<ref name="Asia" /> Tokom svoje istorije, kompanija je postala simbol [[globalizacija|globalizacije]] i [[zapadnjačka kultura|zapadnjačke kulture]], što je ponekad rezultovalo time da bude predmet [[ljutnja|ljutnjeprotivljenjem]] i protesta[[protest]]ima u raznim delovima sveta.<ref name="McGlobal" />

Mnogo različitih varijanti hamburgera stvoreno je do {{nowrap|dan-danas}}, od kojih su neke postale veoma popularne. Većina ove raznolikosti produkt je drugih lanaca restorana koji su pokušali da reprodukuju uspeh Mekdonaldsa i Vajt kasla, dok su ostali služili tome da utiču na Mekdonalds. Primer restorana koji je uticao na Mekdonalds i njegove imitatore je [[Big boj (restoran)|Big boj]], koji je prvi 1936. godine otvorio Bob Vijan u [[Glendejl (Kalifornija)|Glendejlu]] ([[Kalifornija]]) i postao poznat na tom mestu kao Bobov„Bobs Big bojboj” ({{jez-engl|Bob's Big Boy|el}}).<ref>-{Bob's Big Boy of Burbank menu}- (januar 2007).</ref> U ovom restoranu je glavna varijanta hamburgera, {{nowrap|dabl-dek}} čizburger sa dva goveđajuneća {{nowrap|1=''-{{jez|en|patty}-}''-ja}}, napravljena po prvi put. Vijanova kreacija je isključivo servirana u restoranima Big boj, sa hlebom rezanim dva puta od. s centralnom kriškom — poznatom kao ’klub sekcija’ — koja razdvaja dva {{nowrap|1=''-{{jez|en|patty}-}''-ja}}. Lanac je takođe popularizovao {{nowrap|drajv-in}} format restorana, koji su preuzeli i pojednostaviliMekdonaldsovi {{nowrap|fast-fud}} operatori Mekdonaldsovepreuzeli vrstei pojednostavili. Do {{nowrap|1960-ih}}, Big boj se proširio Sjedinjenim Državama i Kanadom. Uprkos benefitima koje je pružio Vijanu, lanac je 1967. godine prodat Korporaciji „Mariot” — zajedno s pravima za svoj glavni hamburger big boj. Iste godine, Mekdonaldsov franšizant Džim Deligati kreirao je imitaciju big boja — [[big mek]].<ref>{{cite news-lat|url=https://www.washingtonpost.com/lifestyle/food/jim-delligatti-who-gave-the-world-the-big-mac-sandwich-dies-at-98/2016/11/30/94923ad6-b719-11e6-a677-b608fbb3aaf6_story.html|title=Jim Delligatti, who gave the world the Big Mac sandwich, dies at 98|last=Bernstein|first=Adam|date = 30. 11. 2016.|work=|newspaper=The Washington Post|issn=0190-8286|quote=The Big Mac became the chain burger by which all subsequent ones have been measured. But Mr. Delligatti, who spent some years in Southern California, acknowledged a debt to Bob Wian, who operated a Glendale, Calif., hamburger stand and crafted a similar double-decker burger in the late 1930s that became the signature item of Bob's Big Boy restaurants.<br />{{in5}}'This wasn’t like discovering the lightbulb,' Mr. Delligatti later told the ''Los Angeles Times''. 'The bulb was already there. All I did was screw it in the socket.'&nbsp;|accessdate = 3. 1. 2017.}}</ref> Jedan primer od mnogih imitatora Mekdonaldsa i Vajt kasla je Kjupi hamburgers ({{jez-engl|Kewpee Hamburgers|el}}), {{nowrap|fast-fud}} lanac osnovan 1923. godine u [[Flint (Mičigen)|Flintu]] ([[Mičigen]]) od strane Samjuela V. Blera, i to kao „Kjupi hotel hamburgs” ({{jez-engl|Kewpee Hotel Hamburgs|el}}).<ref name="selling" />

Kao i sa invencijom hamburgera, tačno poreklo [[čizburger]]a nije poznato. Nekoliko kuvara tvrdilo je da su bili prvi koji su dodali krišku sira[[sir]]a hamburgeru. Lajonel Sternberger iz Rajt spota u [[Pasadena (Kalifornija)|Pasadeni]] ([[Kalifornija]]) preuzeo je zasluge za čizburger tvrdeći da ga je izmislio između 1924. i 1926. godine.<ref name="Rozin"/> Opis iz menija iz 1928. godine iz O’Del restorana ({{jez-engl|O'Dell restaurant|el}}) u Los Anđelesu otkriva da su ovde posluživani burgeri sas kriškama sira u to vreme.<ref name="Edge" /> Luis Balast, vlasnik {{nowrap|drajv-in}} restorana Hampti dampti ({{jez-engl|Humpty Dumpty|el}}) u [[Denver]]u ([[Kolorado]]) napravio je pokušaj stvaranja čizburgera s [[registrovana robna marka|registrovanom robnom markom]] poznatom kao „jelouburger” ({{jez-engl|yellowburger|el}}) godine 1935. {{nowrap|Džej-Si}} Rejnolds, operator bara u Južnoj Kaliforniji od 1932. do 1984. godine, popularizovao je ''pimento'' burger.<ref name="Edge" /> Procesirani sir, vrstu sira koji se najviše koristi u čizburgerima, izmislio je 1911. godine Volter Gerber iz [[Tun]]a ([[Švajcarska]]) — s tim da je prvi patent iz SAD za isti 1916. godine dodeljen Džejmsu L. Kraftu.<ref>{{cite web-lat |url = http://www.emmi-fondue.ch/firma-f/firma-ents.htm |title = Emmi Fondue AG&nbsp;– Firma&nbsp;– Entstehung: |publisher = Emmi Fondue AG |accessdate = 11. 8. 2007. |deadurl = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070701032319/http://www.emmi-fondue.ch/firma-f/firma-ents.htm |archivedate = 1. 7. 2007. }}</ref><ref name="KraftPatent">{{cite web-lat|url=http://www.kraft.com/100/innovations/kraftcheese.html |title=Patent reference at Kraft Foods |publisher=Kraft Foods |accessdate = 11. 8. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070609232852/http://www.kraft.com/100/innovations/kraftcheese.html |archivedate = 9. 6. 2007. |deadurl=yes }}</ref> [[Kraft fuds]] je napravio prvu komercijalnu verziju rezanog procesiranog sira, koja je na tržište uvedena 1950. godine.

Nakon Drugog svetskog rata, veliki broj hamburger restorana poznatih kao Instaburger king ({{jez-engl|InstaBurger King|el}}) — kasnije [[Burger king]] — počeo je da se javlja, a prvi je otvoren 4. decembra 1954. godine u predgrađu [[Majami]]ja ([[Florida]]). UspostaviliOsnovali su ih Džejms Maklamor i Dejvid Edžerton, koji su obojica bili studenti na Školi hotelske administracije [[Univerzitet Kornel|Univerziteta Kornel]].<ref>{{cite book-lat |author= McLamore, James W. |title= The Burger King: Jim McLamore and the Building of an Empire |edition= 1. |date=oktobar 1997 |publisher= Mcgraw-Hill |isbn= 0-07-045255-5 }}</ref> Maklamor je posetio originalni Mekdonalds u San Bernardinu (Kalifornija), dok je isti još uvek bio u vlasništvu braće Makdonald; vidio je potencijal koji je postojao za [[masovna proizvodnja|masovnu proizvodnju]] hamburgera. Bio je tako inspirisan ovom posetom da je odlučio da sam stvori sličan lanac burgera. Do 1959, Burger king je već imao pet restorana u metropolitenskom [[Majami]]ju; njegov rani uspeh primorao je Maklamora i Edžertona da se proširiprošire teritorijom SAD koristeći franšizni sistem koji omogućava poslovni rast po relativno malom trošku. Osnovali su Korporaciju „Burger king” kao roditeljsku kompaniju franšizama koje su prodavali širom SAD.<ref name="answers">{{cite web-lat|url=http://www.answers.com/topic/burger-king |title=History of Burger King Corporation |author=[http://www.fundinguniverse.com FundingUniverse.com] |publisher=Answers.com |accessdate = 2. 3. 2009.}}</ref> Korporaciju „Burger king” je preuzela Kompanija „Pilsberi” godine 1967, a tokom {{nowrap|1970-ih}} počela je da se širi van SAD — primarno u Južnoj Americi i Evropi. Osnovni proizvod [[Burger king]]a dugo je bio [[hoper (Burger king)|hoper]] ({{jez-engl|Whopper|el}} — dosl. „nešto veoma veliko” ili „krupna laž”), nastao 1957. od osnivača Džejmsa Maklamora i prvobitno prodavan za 37 centi.<ref name="whopper">{{cite web-lat|url=http://bizjournals.bison.com/press/pr2-28-02bk.html |title=Burger King Celebrates As The WHOPPER Turns 45 |author=Burger King Corporation |publisher=BizJournals on Bison.com |date = 8. 2. 2002. |accessdate = 1. 3. 2009. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061019160640/http://bizjournals.bison.com/press/pr2-28-02bk.html |archivedate = 19. 10. 2006. }}</ref>

Vendis ({{jez-engl|Wendy's|el}}) za osnivača ima Dejva Tomasa i Džona T. Šuslera; datum je 15. novembar 1969. godine, a lokacija [[Kolambus (Ohajo)|Kolambus]] ([[Ohajo]]). Do kraja {{nowrap|1970-ih}}, postala je treća najveća hamburger kompanija u SAD.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.answers.com/McDonald%27s?cat=biz-fin |title=McDonald's |author=Hoovers.com |publisher=answers.com |accessdate = 3. 3. 2009.}}</ref><ref>{{cite web-lat|url=http://www.bk.com/companyinfo/corporation/facts.aspx |title=Burger King Domestic and Global facts |accessdate = 23. 8. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070521063359/http://www.bk.com/companyinfo/corporation/facts.aspx |archivedate = 21. 5. 2007. |deadurl=yes }}</ref> Vendis je konzistentnodosledno pokušavao da se [[diferencijacija proizvoda|diferencira]] od drugih hamburger restorana svojom tvrdnjom da svoje burgere pravi koristeći svežu a ne zaleđenu govedinu. Vendis je podstakaopokrenuo [[kontroverza|kontroverzu]] i ušao u američku [[popularna kultura|pop kulturu]] godina {{nowrap|1980-ih}} — sai to svojim reklamnim sloganom ''Gde je govedina?'' ({{jez-engl|Where's the beef?|el}}) i pratećom kampanjom kojom se isticao primat goveđegjunećeg {{nowrap|1=''-{{jez|en|patty}-}''-ja}} nad ostalim sastojcima hamburgera.

Hamburger je bio veoma popularan među Amerikancima tokom [[međuratni period|posleratnog perioda]] nakon Prvog svetskog rata,<ref name="Schlosser" /> čak i u popularnoj kulturi. Primer ovoga je bilo prominentno javljanje hamburgera u [[strip|komičnom stripu]] ''-{{jez|en|Thimble Theatre}-}'' E. K. Segara; ovde je vidljivo istican lik iz crtanog po imenu [[Popaj]], koji je jeo [[spanać]] da bi održao svoju superljudsku snagu. Popajevo prvo javljanje je bio lik podrške, dana 17. januara 1929. godine. Jedan od njegovih drugih brojnih likova bio je Dž. Velington Vimpi (uglavnom skraćeno na samo „Vimpi”), ljubitelj hamburgera koji je bio i pristojan i proždrljiv. Njegova potpisna fraza, „Ja ću vam rado platiti u utorak za hamburger danas” ({{jez-engl|I will gladly pay you Tuesday for a hamburger today|el}}), postala je popularna i široko poznata. Tokom vremena kada je bio popularan {{nowrap|1930-ih}} godina, Vimpi je uveo hamburger tadašnjoj [[omladina|omladini]] kao [[zdrava hrana|zdravu hranu]]. Ovo je takođe rezultovalo stvaranjem lanca {{nowrap|fast-fud}} restorana po imenu Vimpi ({{jez-engl|Wimpy|el}}) u njegovu čast, gde su se hamburgeri prodavali za deset centi.<ref name="Andrew" /> Na sličan način, fiktivni lik Džaghed Džouns — koji se prvi put pojavio u Arči komiksu ({{jez-engl|Archie Comics|el}}) godine 1941. — bio je strastven što se tiče hrane, generalno a hamburgera pogotovo.