Википедија

Мира Ступица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 23:
}}
[[Датотека:Stevan Kragujevic, Vera Segan, Mira Stupica, Mira Trailovic, snimanje drame u Radio Beogradu, 1950s.JPG|мини|Мира Ступица, у средини, са [[Вера Шеган|Вером Шеган]] и [[Мира Траиловић|Миром Траиловић]] 1950.]]
'''Мирослава Ступица – Мира''' ([[Гњилане]], [[17. август]] [[1923]] — [[Београд]], [[19. август]] [[2016]]) била је [[Србија|српска]] [[позориште|позоришна]], [[филм]]ска, и [[телевизија|телевизијска]] [[глумац|глумица]]. Поред [[Оливера Марковић|Оливере Марковић]] , [[Радмила Савићевић|Радмиле Савићевић]], [[Ксенија Јовановић|Ксеније Јовановић]] и [[Милена Дравић|Милене Дравић]] , једна је од највећих, најбољих и најпознатијих српских глумица у историји југословенске и српске кинематографије, са глумачком каријером која је трајала преко 60 година. Глумила је у преко стотину телевизијских серија, филмова и представа, глумила је у више од 200 позоришних представа. Била је добитница више глумачких награда и признања, као што су Федерална награда од југословенске владе 1949. и Седмојулска награда. Освојила је две награде на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], три Златна лауерата у [[Сарајево|Сарајеву]], награду [[Љубиша Јовановић]] 1986. године у Шапцу, Ступица је била награђена са највишим позоришним признањима и наградама. као што су Добричин прстен 1981. године, награда [[Јоаким Вујић]], 1985., награде за најбољу глумицу [[Златна арена]] у Пули 1966. године, као и награда [[Жанка Стокић]], за животно дело и допринос [[глума|глуми]].
== Биографија ==
Рођена је као најстарије дете Радомира Тодоровића из [[Орашац (Аранђеловац)|Орашца]] и Данице рођене Станишић из [[Ливно|Ливна]]. Њени родитељи су у то време као професори гимназије службовали у Гњилану. Породица се касније преселила у [[Горњи Милановац]], где јој је отац умро 1932. године , када је Мира имала девет година. Мајка је потом добила посао у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] где се породица преселила. Осим Мире имали су још два сина који су умрли као деца и још најмлађег, касније познатог глумца [[Бора Тодоровић|Бору Тодоровића]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:449394-Mira-Stupica-puni-90-godina Мира Ступица пуни 90 година („Вечерње новости“, 17. август 2013)]</ref>
 
Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама , тада је као средњошколка почела да глуми у представама , постепено је схватила да је глума оно што ће да буде њена животна професија. 1940. године, када је имала 17 година , Мира је била откривена од стране [[Виктор Старчић|Виктора Старчића]]. 1941. године, почиње да ради у [[Народно позориште у Београду |Народном позоришту у Београду]] . Њена рана каријера , као млада глумица, као и њен приватни живот тада су били повезани са глумцем Миливојем ’’Мавидом’’ Поповићем, који је био њен први муж , за кога се удала 1943. године. У том браку добила је ћерку Мину, након 4 године брака се развела од њега. Током и после [[Други светски рат |Другог светског рата]], Мира је глумила у позориштима у [[Шабац|Шапцу]] и у [[Ниш|Нишу]]у у периодима од 1943.− 45. и од 1945.− 47. године , док се није вратила да ради у Народном позоришту у Београду. 1948. године, Мира је почела да глуми у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]], на позив и идеју [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]] . У периоду до 1970.године, док је радила у Југословенском драмском позоришту, глимила је периодично или је гостовала у [[Хрватско народно казалиште|Хрватском народном казалишту]] , затим [[Атеље 212]] где је гостовала, [[Београдско драмско позориште]] и у Црногорском народном позоришту. Највише је глумила у Југословенском драмском позоришту и у Народном позоришту, где се најчешће смењивала и прелазила. Била је у браку са Бојаном Ступицом све до његове смрти 1970. године. 1973. године , удала се за [[Цвијетин Мијатовић|Цвијетина Мијатовића]], са којим је била у браку до његове смрти 1993. године.
 
Била је прво удата за глумца [[Миливој Поповић Мавид|Миливоја Поповића Мавида]] (1909—1994), а потом за [[Бојан Ступица|Бојана Ступицу]] (1910—1970). Као удовица поново се удала за политичара [[Цвијетин Мијатовић|Цвијетина Мијатовића]], који је од 1974. до 1984. године био члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], а од 1980. до 1981. године председник овог Председништва. Из првог брака има ћерку Милку-Мину, од које има унуку Миу и праунука Максима. Сестра је глумца Боре Тодоровића, тетка глумцу [[Срђан Тодоровић|Срђану Тодоровићу]].<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/intervjui/Predala-sam-se-glumi-srcem-i-dushom.lt.html|title=Predala sam se glumi srcem i dušom|date = 18. 1. 2009.|publisher=Политика}}</ref>
Ред 34:
Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у [[Југословенско драмско позориште]] и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима [[Џорџ Бернард Шо|Шоа]], [[Бертолт Брехт|Брехта]], [[Марин Држић|Држића]], [[Ранко Маринковић|Маринковића]], [[Луиђи Пирандело|Пирандела]] и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]. Играла је, бројне главне улоге, и у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду.
 
Филмску каријеру је започела у филму ''Бакоња фра Брне'' ([[1951]]) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима [[Јара господа]] ([[1953]]), [[У мрежи]] ([[1956]]) Б. Ступице, ''Била сам јача'' ([[1953]]) Г. Гаврина, ''Стојан Мутикаша'' ([[1954]]) Ф. Ханжековића, ''[[Делије]]'' ([[1968]]) М. Поповића, ''Крвава бајка'' ([[1969]]) Т. Јанковића, ''Доручак са ђаволом'' ([[1971]]) М. Антића и ''Како умрети'' ([[1972]]) М. Стаменковића. Последњу филмску улогу имала је у филму [[Парада (филм из 2011}|Парада]] из 2011. године, у режији [[Срђан Драгојевић|Срђана Драгојевића]]. Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као '''Кика Бибић''' у ТВ-серији Буквар. Добила је награду [[Добричин прстен]] [[1981]], [[Статуета Јоаким Вујић|Статуету Јоаким Вујић]] [[1985]], [[Награда Павле Вуисић|Награду Павле Вуисић]] [[2007]]. и награду за животно дело фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ 2013.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Nagrada-festivala-Dani-Zorana-Radmilovica-Miri-Stupici.sr.html Награда фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ Мири Ступици („Политика“, 15. октобар 2013)]</ref>
 
Њој у част приређена је изложба „Мира Ступица - глумица века“ у Музеју Народног позоришта 23. септембра 2013. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:455260-Izlozba-o-Miri-Stupici-u-Muzeju-Narodnog-pozorista Изложба о Мири Ступици у Музеју Народног позоришта („Вечерње новости“, 23. септембар 2013)]</ref>
 
До 2015. је живела у стану на [[Дорћол|Дорћолу]]у, а потом у дому за старе.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:562668-Mira-Stupica-Bilo-je-i-lepsih-ali-ja-sam-imala-dar Мира Ступица: Било је и лепших, али ја сам имала дар („Вечерње новости“, 16. август 2015)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:580490-Novosti-u-poseti-Miri-Stupici-Zivotom-jos-dobro-vladam Новости у посети Мири Ступици: Животом још добро владам („Вечерње новости“, 9. децембар 2015)]</ref>
 
Преминула је [[19. август]]а [[2016]]. године , у 93. години живота .<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2424248/preminula-mira-stupica.html Преминула Мира Ступица (РТС, 19. август 2016)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:620901-Preminula-Mira-Stupica Преминула Мира Ступица („Вечерње новости”, 19. август 2016)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/361755/Umrla-je-glumica-veka Умрла је глумица века („Политика”, 19. август 2016)]</ref>
Ред 164:
|[[1967]]. || [[Палма међу палмама]] || Палма
|-
|[[1967]]. || [[Ноћна кафана]] ||
|-
|[[1967]]. || [[Волите се људи]] ||
|-
|[[1967]]. || [[Забавља вас Мија Алексић]] ||
Ред 180:
|[[1968]]. || [[Парничари]] || сељанка
|-
|[[1968]]. || [[Максим нашег доба]] ||
|-
|[[1969]]. || [[Крвава бајка (филм)|Крвава бајка]] || Пиљкова Мајка
|-
|[[1969]]. || [[Нека далека свјетлост]] ||
|-
|[[1969]]. || [[Преко мртвих]] || Христина Петровић
Ред 192:
| colspan="4" | 1970.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="1970"></div>
|-
|[[1970]]. || [[Мирина ТВ ступица]] ||
|-
|[[1971]]. || [[Један човек - једна песма (филм)|Један човек - једна песма]] ||
|-
|[[1971]]. || [[Операција 30 слова]] ||
|-
|[[1971]]. || [[Све од себе]] ||
Ред 206:
|[[1972]]. || [[Неспоразум (ТВ филм)|Неспоразум]] || Марта
|-
|[[1972]]. || [[Женски разговори]] ||
|-
|[[1972]]. || [[Звезде су очи ратника]] || Нана
|-
|[[1972]]. || [[Село без сељака]] ||
|-
|[[1972]]. || [[Глумац је, глумац]] ||
|-
|[[1972]]. || [[Како умрети]] ||
|-
|[[1973]]. || [[Самртно пролеће]] || тетка Ема
|-
|[[1973]]. || [[Тежак пут]] ||
|-
|[[1976]]. || [[Посета старе даме]] || Клара Заханасијан
Ред 226:
|[[1977]]. || [[Зовем се Ели]] || мајка
|-
| [[1978]]. || [[Господарев зет (ТВ филм)|Господарев зет]] (ТВ)||
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 1980.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="1980"></div>
Ред 238:
|[[1982]]. || [[Саблазан]] || Милошева мајка
|-
| [[1983]]. || [[Имењаци]] (ТВ серија)||
|-
|[[1985]]. || [[Приче из фабрике]] || Емилија
Ред 248:
| colspan="4" | 1990.-те[[#1|&nbsp;&#9650;]]<div id="1990"></div>
|-
|[[1990]]. || [[Гала корисница: Атеље 212 кроз векове]] ||
|-
|[[1994]]. || [[Отворена врата]] || Кристина Тробозић
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мира_Ступица”