Епископ горњокарловачки Сергије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Живот |
м →Живот |
||
Ред 23:
'''Сергије''' (световно ''Симеон Каћански'', [[Србобран]], [[1. фебруар]] [[1813]] — [[Темишвар]], [[12. јануар]] [[1859]]) био је [[епископ]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на престолу [[Горњокарловачка епархија|горњокарловачких владика]] од [[1858]]. до [[1859]]. године.
== Световни живот ==
Симеон Каћански је рођен у данашњем [[Србобран]]у (тада [[Сентомаш]]) [[1813]]. године. Родитељи су му били Гаврило и Макрена. Основну школу је завршио у родном месту, а средње образовање наставио у "Нормалној школи" у Петроварадину. Гимназију је почео у Новом Саду (први разред), па наставио у Врбасу (други) и Темишвару (почео трећи), па је окончао у Мохачу (трећи и четврти).<ref>Сергије Каћански, Стефан Болманац: "Торжество добродјетје", Нови Сад 1863. године</ref> После завршене Мохачке [[гимназија|гимназије]] и затим [[Филозофија|филозофије]] у Кечкемету, студирао је [[право]] на универзитету у [[Пешта|Пешти]] и [[Пожун]]у (последњу 1835. годину). Три године, између 1836-1838. је похађао [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|богословију у Карловцима]]. Ступио је у искушенички монашки стаж у манастиру Крушедолу.
== Монашки живот ==
Замонашен је 9. априла [[1839]]. године, у манастиру Крушедолу, као Сергије од стране архимандрита Димитрија Крестића. Прешао је у митрополијски двор у Карловцима за монаха и постао најмлађи професор [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Клирикалног училишта у Карловцима]] и управитељ благодјејанија. Рукоположен је у чин [[ђакон]]а [[23. априла]] исте године у [[Нови Сад|Новом Саду]], а на [[Божић]] је произведен у чин [[протођакон]]а. [[Архиђакон]]ски чин примио је [[26. октобра]] [[1842]]. године у [[Вршац|Вршцу]], од епископа Рајачића. Конзисторија [[Сремска епархија|архидијецезе сремско-карловачке]] једногласно га је изабрала [[30. новембра]] [[1844]]. године за правог члана конзисторије, у којој се претходно маја месеца примио да буде деловођа.
Постао је протосинђел 6. децембра 1845. године<ref>Сергије Каћански, Стефан Болманац, наведено дело</ref> и преузео је администрацију над манастиром Беочином. До Мађарске буне је он и патрон Карловачке гимназије и члан Сремске жупаније (од 1846). Као настојатељ [[Манастир Беочин|манастира Беочина]] истакао се својим говором на [[Мајска скупштина|мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Карловцима]] [[1848]]. године. После преласка [[епископ]]а [[Платон Атанацковић|Платона]] из [[Будим]]а у [[Нови Сад]], [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|српски патријарх]] [[Јосиф Рајачић|Јосиф]] га је послао у [[Будим]] 1852. године за свога мандатара. Након попуњења ове епархије [[1853]]. године [[архимандрит]] Сергије је постао старешина [[Манастир Бездин|манастира Бездина]]
Архимандрит Сергије је изабран за [[Епископ горњокарловачки|епископа горњокарловачког]] и посвећен у [[Сремски Карловци|Карловцима]] [[20. децембра]] [[1858]]. године. После посвећења пошао је у [[манастир Бездин]] да преда управу, разболео се и умро у [[Темишвар]]у 12. јануара [[1859]]. године<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1859. године</ref>, не видевши своју [[Епархија|епархију]] као [[епископ]]. Сахрањен је у манастиру Бездину.
| |||