Саму причу прати нарација, дата је у [[пролог]]упрологу и девет поглавља, а специфичност израза се огледа у потпуно [[Минимализам|минималистичкој]] [[Сценографија|сценографији]]. Иако на позорници стоји неколико зидова, који донекле ограничавају просторије, и нешто намештаја, њоме доминира равна црна подлога, на којој су постављене беле текстуалне ознаке, које означавају шта тај део позорнице представља. Овакав вид сценографије у модерним филмовима веома је редак и готово никад до сада није покушан, али има производ фокусирања пажње публике на саму причу и глумце без позадине која одвлачи пажњу. Огољена позорница је ипак надопуњена често претерано драматичним осветљењем, које има задатак приказа како природних појава (доба дана, залазак сунца, годишње доба) тако у одређеним случајима и психичких стања ликова.
Филм је „испричан“ у девет поглавља са прологом, у доле датом редоследу. Околности, релације а понекад и рефлексивне коментаре даје наративни глас [[Џон Херт]]а.
