Ровињ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Поправљене везе: Rapalski sporazum → Rapalski sporazum (1920) користећи Dab solver |
||
Ред 46:
Прво помињање Ровиња као ''-{Castrum Rubini}-'' налази се у делу ''-{Cosmographia}-'' из [[7. век]]а. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на [[5. век]] pa је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од [[3. век|3]]. до 5. века. Након владавине [[Римско царство|Римског царства]], а пред навалама [[Визиготи|Визигота]], [[Хуни|Хуна]] и [[Готи|Гота]], стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по [[Плиније Старији|Плинију Старијем]], а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини [[8. век]]а. ''-{Castrum Rubini}-'' који је лоциран на месту данашње [[црква Свете Еуфемије|цркве Св. Еуфемије]], постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: [[Словени|Словена]] (Домагој, 876. године), [[Паганија|Неретљана]] (865. и 887. године) и [[Сарацени|Сарацена]] (819. и 842).<ref name="SSGRP"/> Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу [[Лангобарди|Лонгобарда]], а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ је изгубио већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује [[804]]. године на [[Рижанска скупштина|Рижанској скупштини]], успева се изборити за одређене олакшице.<ref name="SSGRP"/>
Од [[10. век|10]]. до [[12. век]]а са успехом се одупирао притиску [[Млетачка република|Венеције]] и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију [[1283]]. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 [[Ускоци|ускока]]. У [[17. век|17]]. и [[18. век]]у Ровињ је развијен поморски град. Након пада [[Венеција|Венеције]] [[1797]]. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и [[Илирске провинције|француске администрације]] (1805—1813). Све до друге половине [[19. век]]а Ровињ је био највећа [[лука]] на западној обали [[Истра|Истре]].<ref name="SSGRP"/> Године [[1918]]. окупирала га је италијанска војска, а [[1920]]. [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалским уговором]] припао је [[Краљевина Италија|Краљевини Италији]] и био укључен у италијанску провинцију [[Венеција Ђиулија]]. Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у [[Пазин]]у покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици земљи [[Хрватска|Хрватској]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], што је послије [[Други светски рат|рата]] потврђено 1947. године [[Мировна конференција у Паризу 1946.|Париским мировним уговорима]].
== Демографија ==
Ред 52:
Данашњи Град Ровињ настао је на делу територије некадашње Општине Ровињ. Кретање броја становника Града Ровиња дато је у таблици испод.<ref name="DZSCD">ЦД-ром: ''Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године'', Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.</ref>
{|
|-
| style="background:#
| style="text-align:center;"| 2001.
| style="text-align:center;"| 1991.
Линија 88 ⟶ 87:
| 10.063
| style="text-align:right;"| 9.891
|}
Број становника самог насеља Ровињ дат је у таблици испод.<ref name="DZSCD"/>
{|
|-
| style="background:#
| style="text-align:center;"| 2001.
| style="text-align:center;"| 1991.
Линија 128 ⟶ 125:
| 9.564
| style="text-align:right;"| 9.401
|}
| |||