Мара Бранковић — разлика између измена

| место_смрти = [[Јежево]], данашње Дафни у Грчкој

По доласку њеног оца на престо Србије, долази до преговора о њеном венчању за турског султана [[Мурат II|Мурата II]], а [[1435]]. одлази у [[харем]] у коме има око 300 жена. Мара је друга српска принцеза која је била удата за неког турског султана. Прва је била принцеза [[Оливера Лазаревић]] кћи кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] и кнегиње Милице, супруга султана [[Бајазит I|Бајазита I]] 1390—1402. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће [[Стефан Бранковић|Стефана]] и [[Гргур Бранковић|Гргура]]. У Турској борави све до смрти Мурата II [[1451]]. године.

Одмах након доласка успела је да добије имање у некадашњем Јежеву (данас [[ЈежевоДафни-Гмитос|ЈежевуДафни]] у Грчкој) у близини [[Сер (округ)|Сера]] и ту је проводила своје дане. Био је то њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у [[Света гора|Свету гору]], а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака [[Тома Кантакузин|Тому Кантакузина]], деспотицу [[Јелена Палеолог Бранковић|Јелену]] (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-[[Jelena Branković|Јелена]] (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Драме [[1487]]. године. и сахрањена је у оближњем манастиру Косиници.