Храм Василија Блаженог — разлика између измена

Оригинална зграда, позната као ''Црква Свете Тројице'' и касније ''Катедрала Тројице'', садржи осам цркава распоређених око девете, централне цркве [[Покров Пресвете Богородице|Покрова Пресвете Богородице]]; Десета црква је подигнута 1588. године на гробу локалног свеца [[Василије Блажени|Василија Блаженог]]. У 16. и 17. веку, црква која се посматра као земаљски симбол небеског града, као што су се посматрале све цркве у византијском хришћанству, популарно је позната као "Јерусалим" и представљала је [[Алегорија|алегорију]] [[Јерусалимски храм|храма у Јерусалиму]] у годишњој паради поводом празника [[Цвети]] на којој су присуствовали [[Патријарх московски и све Русије]] и цар.<ref>A concise English history of the evolution of the church's names is provided in Shvidkovsky 2007 ppp. 126</ref>

Зграда је обликована као пламен ломаче који се уздиже у небо,<ref>Brunov, ppp. 100</ref> дизајн који нема паралелу у [[Архитектура Русије|руској архитектури]]. Дмитриј Швидковски, у својој књизи ''"Руска архитектура и Запад"'', тврди да "то није као ниједна друга руска зграда. Ништа слично не може се наћи у читавом [[Миленијум|миленијуму]] [[Византијска уметност|византијске традиције]] од петог до петнаестог века ... чудноватност која запањује неочекивано, сложено и сјајно преплитање многобројних детаља на његовом дизајну. "<ref name=S126>{{harvnb|Shvidkovsky |2007, p. |pp=126}}</ref> Катедрала је предсказала врхунац руске националне архитектуре у 17. веку.<ref name=S140>{{harvnb|Shvidkovsky |2007, p. |pp=140}}</ref>

У склопу програма [[Државни атеизам|државног атеизма]], црква је одузета од руске православне заједнице у склопу [[Антитеизам|aнтитеистичкихантитеистичких]] кампања Совјетског Савеза и деловала је као дивизија Државног историјског музеја од 1928.<ref name=OFS/> Била је потпуно [[Секуларизација|секуларизована]] 1929. године и остала је федерална имовина [[Русија|Руске Федерације]]. Црква је од 1990. године део УНЕСКО-ве [[Светска баштина|светске баштине]] [[Московски кремљ|Московског кремља]].<ref name=UN>{{cite web | url=http://whc.unesco.org/en/list/545 | title=Kremlin and Red Square, Moscow (WHS card) | publisher=[[UNESCO]] | accessdate = 26. 099. 2009. }}</ref> Она се у ствари ни не налази у Кремљу, али је често приказивана у западним медијима као визуелна [[метонимија]] за Русију током [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name=about.com>{{cite web | url=http://goeasteurope.about.com/od/moscowtravel/p/stbasils.htm | title=St. Basil's Cathedral | publisher=[[about.com guide]] | accessdate = 12. 077. 2011. }}</ref>

Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову". Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, ppp. 41</ref>

Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>{{harvnb|Shvidkovsky |2007, p. |pp=139}}</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date = 1. 066. 2009. | publisher=Ministry of Culture | accessdate = 28. 099. 2009. }}</ref> Истраживачи су предложили да се оба имена односе на исту особу, Постник Јаковљев<ref name=K399/> или, алтернативно, Иван Јаковљевич Барма (Варфоломеј).<ref name=S139/> Легенда каже да је Иван Грозни ослепео архитекту како не би могао поново да направи ремек-дело на другим местима,<ref>{{harvnb|Perrie, ||pp. =96–97}}</ref><ref>Watkin, ppp. 103</ref><ref>{{cite book|title=A Cup Of Comfort For Devotional for Mothers|publisher=Adam's media|author1=James Stuart Bell|author2=Jeanette Gardner Littleton|pagepages=253}}</ref><ref>{{cite book|title=Sacred Places Europe: 108 Destinations|publisher = CCC publishing|first=Brad|last=Olsen|pagefirst=Brad|pages=155}}</ref> иако је прави Постник Јаковљев био активан бар до 1560-тих.<ref name=MC2>List of federally protected buildings, cited above, names Postnik Yakovlev and Ivan Shiryay the builders of the new [[Kazan Kremlin]], 1555–1568.</ref> Постоје докази да је конструкција обухватала каменорезне зидове из [[Псков]]а<ref>Brumfield, ppp. 94</ref> и немачких земаља.

[[Датотека:Kolomenskoye cerkvi-1879.jpg|thumbмини|180px|Црква из места [[Коломенско]], која је вероватно утицала на катедралу<ref name=K400/>]]

Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури мoсковскемосковске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали Барму и ПостникaПостника. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland ppp. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo&nbsp;— zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного&nbsp;— зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date = 29. 066. 2006. | language=Russian | accessdate = 28. 099. 2009. }}</ref>

Руски писци деветнаестог века, почевши од [[Иван Забелин|Ивана Забелина]],<ref name=K402/> истакли су утицај народних цркава руског севера. Историчар Давид Ваткин је такође писао о мешавини руских и византијских корена, називајући катедралу "врхунцем" руске народне дрвене архитектуре.<ref>{{harvnb|Watkin, ||pp. =102–103}}</ref>

Московско академско издање ''"Споменици архитектуре у Москви"'' сматра да је црква, највероватније, производ комплексне интеракције различитих руских традиција дрвене и камене архитектуре, са неким елементима позајмљеним од Италијана из Москве.<ref name=K401>Komech, Pluzhnikov ppp. 401</ref> Конкретно, стил зидова у трезорима је италијански.<ref name=K401/>

Уместо да се прати изворни [[аd hoc]] распоред (седам цркава око централног језгра), Иванове архитекте су се определиле за симетрични план пода са осам цркава са стране, око језгра,<ref name=K399>Komech, Pluzhnikov ppp. 399</ref> који представљају "темељно кохерентан, логичан план"<ref name=B95>Brumfield, ppp. 95</ref><ref>Shvidkovsky 2007,. ppp. 128: "regular, not to say "rationalist" plan."</ref> упркос погрешном последњем "појму структуре без лишавања или разлога"<ref name=B95/> под утицајем сећања на ирационалне злочине Ивана Гроузног.<ref name=B95/> Централно језгро и четири веће цркве смештене на четири главне тачке компаса су [[Осмоугао|осмоугаоне]]; четири [[Дијагонала|дијагонално]] постављене мање цркве су [[Квадар|квадратне]], иако је њихов облик једва видљив кроз каснија реновирања.<ref name=B96>Brumfield, ppp. 96</ref> Веће цркве стоје на масивним темељима, док су мање постављене на подигнуту платформу, као да се крећу изнад земље.<ref name=B109>Brunov, ppp. 109</ref>

Иако су бочне цркве постављене у савршеној симетрији, катедрала у целини није.<ref name=B100/><ref name=B535>{{harvnb|Brunon, ||pp. =53, 55}}</ref> Већа централна црква је намерно<ref name=B100/> померена на запад од геометријског центра бочних цркава, како би прилагодила своју већу [[Апсида|апсиду]]<ref name=B100>Brumfield, ppp. 100</ref> на источној страни. Као резултат ове суптилне прорачунате<ref name=B100/> асиметрије, када се гледа са севера и југа представља сложени вишексекцијски облик, док западна фасада, која је окренута према Кремљу, изгледа правилно симетрично и монолитно.<ref name=B100/><ref name=B535/> Последња перцепција је поткрепљена захваљујући [[Машикула|машикулацији]] у стилу тврђаве и кружном венцу западне Цркве Уласка у Јерусалим, приказујући стварна утврђења Кремља.<ref name=B114>Brunov, ppp. 114</ref>

Унутар композитне цркве је [[лавиринт]] уских ходника и вертикалних цилиндара цркава.<ref name=K400/> Највећа, централна црква је висока {{convert|46|m|ft}}, али има површину од само {{convert|64|m2}}.<ref name=K400>Komech, Pluzhnikov ppp. 400</ref> Ипак, она је шира од цркве у [[Коломенскоје]], са изузетно дебелим зидовима.<ref name=B43>Brunov, ppp. 43</ref> Коридори су функционисали као унутрашња парвиса; Западни коридор је украшен јединственим равних плафонским таваном, који је удвостручен као [[нартекс]].<ref name=K400/>

[[Датотека:St Basils Cathedral closeup.jpg|thumbмини|left|200px|Мала купола са леве стране означава светилиште Василија Блаженог (1588).]]

Темељи, како је било традиционално у средњовековној Москви, изграђени су од белог камена, а цркве су саграђене од црвене опеке ({{convert|28|x|14|x|8|cm|abbr=on}}), затим је стављан релативно нов материјал<ref name=K399/> (прва атестирана опека у Москви, на новом зиду Кремља, започета је 1485.).<ref>Komech, Pluzhnikov ppp. 267</ref> Истраживања структуре показују да је ниво подрума савршено усклађен, што указује на професионално цртање и мерење, али сваки следећи ниво постаје све мање и мање регуларан.<ref>Brunov, ppp. 45</ref> Рестауратори који су мењали делове опеке од 1954. до 1955. године открили су да масивни зидови од цигала скривају унутрашњи дрвени оквир који држи читаву висину цркве.<ref name=K402/><ref name=B47/> Овај оквир, направљен од детаљно везаних танких шипки, постављен је као просторни модел будуће катедрале и тада је постепено затворен у чврсте зидове.<ref name=K402>Komech, Pluzhnikov ppp. 402</ref><ref name=B47>Brunov, ppp. 47</ref>

Градитељи, фасцинирани флексибилношћу нове технологије,<ref name=K49>Komech, Pluzhnikov ppp. 49</ref> користили су циглу као декоративни медиј, како унутра тако и споља, остављајући опеку отвореном што више, колико је могуће; када је локација захтевала коришћење камених зидова, они су украшени са опеком осликаном преко [[Штуко|штукатуре]].<ref name=K49/> Главна новост коју је црква представила била је употреба стриктно "архитектонских" средстава спољашњих украса.<ref name=S129>{{harvnb|Shvidkovsky |2007, p. |pp=129}}</ref> Скулптура и свети симболи постављени у ранијој руској архитектури потпуно недостају; цветни орнаменти су касније додати.<ref name=S129/> Уместо тога, црква се поноси разноликошћу тродимензионалних архитектонских елемената уклесаних у циглама.

[[Датотека:Sant Vasily cathedral in Moscow.JPG|thumbмини|200px|Шема боја катедрале, виђена ноћу.]]

Црква је стицала своје данашње живописне боје у неколико фаза од 1680-их<ref name=K402/> до 1848. године.<ref name=K401/> Руски однос према бојама у 17. веку променио се у корист светлих боја; Уметност [[икона]] и [[мурал]]а доживеле су експлозиван раст у бројним доступним сликама, бојама и њиховим комбинацијама.<ref name=BD58>Buseva-Davydova, ppp. 58</ref> Оригинална схема боја, којој су недостајале ове иновације, била је далеко мање изазовна.

Зидови цркве су од црвене цигле или обојене имитације цигле са белим орнаментима, у приближно једнаком односу.<ref name=K74>Kudryavtsev, ppp. 74</ref> Куполе, прекривене лимом, биле су равномерно позлаћене, стварајући свеукупну, али прилично традиционалну комбинацију белих, црвених и златних боја.<ref name=K74/> Умерена употреба зелених и плавих керамичких уметака, омогућила је изглед дуге, као што је описано у Библији.<ref name=K74/>

Док се историчари слажу о бојама купола из 16. века, њихов облик је споран. Борис Единг је написао да су највероватније имале исти облик [[Црни лук|лука]] као и данашње куполе.<ref>{{harvnb|Brunov, ||pp. =65, 67}}</ref>

[[Датотека:Saint Basil inside hdr mantiuk.jpg|thumbмини|upright|left|Мурали у галеријама]]

Друга, и најзначајнија, серија поновног расклапања и експанзије била је у периоду од 1680. до 1683. године.<ref name=K402/> Девет цркава су задржале свој изглед, али додаци у аркади приземља и платформе на првом спрату били су толико темељни да је Николај Брунов реконструисану композитну цркву сматрао "новом" зградом и самосталним радом који је укључивао "стару" цркву Свете Тројице.<ref name=BS121>Brunov, supplementary volume, ppp. 121</ref> Оно што је некада била група девет независних цркава на заједничкој платформи, сада је постала монолитни храм.<ref name=K403>Komech, Pluzhnikov ppp. 403</ref>

Стари порушени [[звоник]] је срушен; квадратни подрум је поново искоришћен за нови звоник.<ref name=K402/> Високи кров на коме се налази овај звоник, изграђен у народном стилу током владавине [[Алексеј I Михајлович|Алексеја I]], значајно је променио изглед катедрале, додајући снажну асиметричну противтежу самој цркви.<ref name=BS123>Brunov, supplementary volume, ppp. 123</ref> Ефекат је најизраженији на јужним и источним фасадама, иако је звоник довољно велики да се види са запада.<ref name=BS123/>

[[Датотека:Red Square in Moscow (1801) by Fedor Alekseev.jpg|thumbмини|Црвени трг пре велике ватре 1812. године ([[Фјодор Алексејев]], 1802)]]

Слике Црвеног трга [[Фјодор Алексејев|Фјодора Алексејева]], израђене 1800-02, показују да је до тог времена црква била затворена у очигледно хаотичном скупу пословних зграда; редови продавница "претворили су Црвени трг у дугуљасто и затворено поље."<ref name=S146>Schmidt, ppp. 146</ref> 1800. године простор између зида Кремља и цркве још је био окупиран [[шанац|шанцем]] који је предводио саму цркву.<ref>The moat,fed with waters of the [[Neglinnaya River]], was built in 1508–16 – Komech, Pluzhnikov ppp. 268</ref>, Шанац је попуњен због припрема за крунисање [[Александар I Павлович|Александра I]] 1801. године.<ref>Schenkov et al., ppp. 57</ref> Француске трупе које су [[Наполеонова инвазија на Русију|окупирале Москву]] 1812. године користиле су цркву за штале и опљачкале све што је било вредно узимања.<ref name=SC70/> Цркву је спасила Московска ватра (1812) која је сравнила [[Китај-город]] и донела неуспех трупама да га разнесу по Наполеоновом наређењу<ref name=SC70/> Унутрашњост је поправљена 1813. године, а екстеријер 1816. године. Уместо да се замене нестале керамичке плочице на главном делу, Црква је одлучила да га покрије лименим кровом.<ref name=SC72>Schenkov et al., ppp. 72</ref>

Судбина непосредног окружења цркве је била предмет спора између градских планера од 1813. године.<ref name=S130>Schmidt, ppp. 130</ref> Шкотланђанин Вилијам Хасти предложио је да се очисти простор око свих страна цркве и све до [[Москва (река)|реке Москва]]:<ref name=S132>Schmidt, ppp. 1,32</ref> званична комисија, коју су водили Фјодор Ростопчин и Михаил Цицианов<ref>Schmidt, ppp. 129</ref> пристали су да се очисти само простор између цркве и Лобноје Места.<ref name=S132/> Хастијев план могао је радикално да трансформише град,<ref name=S130/> али је изгубио од опозиције, чије је планове коначно одобрио Александар I у децембру 1817. године<ref name=S132/> (конкретна одлука о чишћењу рушевина око цркве издата је 1816. године).<ref name=SC70>Schenkov et al., ppp. 70</ref>

Ипак, актуелна обнова Џозефа Бова резултирала је чишћењем рушевина, окрешавањем гребена зида Кремља између цркве и реке Москве и стварањем Васиљевског трга (Св. Василије).<ref name=S149/> Црвени трг отворен је до реке.<ref name=S149>Schmidt, ppp. 149</ref> Бова је саградио терасу од каменог зида која је раздвајала цркву од асфалта улице; јужна страна терасе је завршена 1834. године.<ref name=K402/> Мање поправке су настављене до 1848. године, када су куполе добиле своје данашње боје.<ref name=K401/>

[[Датотека:Vasilij Blazh.jpg|thumbмини|upright|left|Разгледница са почетка 20. века]]

Друштва за очување су пратила стање цркве и затражиле погодну рестаурацију током 1880-их и 1890-тих година,<ref>Schenkov et al., pp. 181–183</ref><ref name=SC396>Schenkov et al., ppp. 396</ref> али је то одложено због недостатка средстава. Црква није имала своју заједницу и могла је да се ослони само на донације које су покренуте кроз јавне кампање;<ref name=SC359/> националне власти у [[Санкт Петербург]]у и локалне у Москви су одбиле финансирање из државних и општинских буџета.<ref name=SC359>Schenkov et al., ppp. 359</ref> Године 1899. [[Николај II Александрович|Николај II]] је невољно признао да је овај трошак неопходан,<ref name=SC361/> али опет све укључене државне и општинске канцеларије, укључујући и Светог синода, су одбиле финансирање.<ref name=SC361/> Обнова, на челу са Андрејем Павлиновим (умро 1898. године) и Сергејем Соловјевим, се отезала од 1896. до 1909. године; друштва за очување су успела да прикупе, укупно, око 100.000 рубаља.<ref name=SC361>Schenkov et al., ppp. 361</ref>

Рестаурација је почела заменом кровова купола.<ref name=SC396/> Соловјев је уклонио лимени покривач главног шатора постављеног 1810. и пронашао да су многе оригиналне плочице нестале, док су друге изгубиле првобитну боју;<ref name=SC396/> након дуготрајне расправе, комплетан сет плочица на крову је замењен са новим.<ref name=SC396/> Друга сумњива одлука дозвољавала је употребу стандардних цигли које су биле мање од оних првобитних из 16. века.<ref>Schenkov et al., pp. 396–397</ref> Рестауратори су се сложили да се боје из 19. века морају заменити са "истинитом рекреацијом" историјских образаца, али их је потребно реконструисати и утврдити на основу средњевековних минијатура.<ref name=SC397>Schenkov et al., ppp. 397</ref> На крају, Соловјев и његови сарадници, поставили су комбинацију тамно црвених са тамно зеленим бојама, које су се задржале до данас.<ref name=SC397/>

1908. године црква је добила свој први систем грејања, који није добро функционисао због тога што се топлота губила у дугим ваздушним каналима, а загрејавала је само источне и северне цркве.<ref name=SC473>Schenkov et al., ppp. 473</ref> 1913. године комплетирана је са пумпним системом за грејање воде који је служио остатку цркве.<ref name=SC473/>

Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], цркву је предводио [[протојереј]] Јован Восторгов, [[Национализам|националистички]] проповедник и један од лидера Савеза руског народа. Восторгов је 1918. године ухапшен од стране [[Бољшевици|бољшевика]], под изговором да је "проневерио" национализована црквена имања и погубљен је 1919. године. Црква је кратко била у "личном интересу" [[Владимир Лењин]]а;<ref>Colton, ppp. 111</ref> а 1923. године постао је јавни музеј, иако су верске службе трајале до 1929. године.<ref name=OFS/>

[[Бољшевици]] су имали планове и идеје о рушењу цркве после [[Владимир Лењин|Лењинове]] сахране (Јануар 1924).<ref>Colton, ppp. 220</ref> У првој половини 1930-их, црква је постала препрека за [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Урбанизам|урбанистичке]] планове, који је спроводио шеф Москвске странке [[Лазар Каганович]], "покретни дух иза реконструкције главног града".<ref name=A121>Akinsha et al., ppp. 121</ref> Сукоб између конзерватора, посебно Пјотра Барановског, и администрације трајао је најмање до 1936. године и изазвао урбане легенде. Стаљинов главни планер, архитекта Владимир Семјонов, наводно се усудио да "ухвати Стаљинов лакат када је лидер узео модел цркве да види како би Црвени трг изгледао без ње", и заменио га је са функционером Сергејем Чернишовом.<ref>Colton, ppp. 277</ref> У јесен 1933. године црква је избачена из регистра наслеђа. Барановски је позван, у последњем тренутку, да изврши истраживање цркве која је заказана за рушење, а потом је ухапшен због његових приговора.<ref name=C269>Colton, ppp. 269</ref> Док је служио свој мандат у [[Гулаг]]у, ставови су се променили и до 1937. године су чак и бољшевички планери признали да црква мора да буде поштеђена.<ref>"St. Basil's was returned to state list in the mid-1930s" – Colton, ppp. 269</ref><ref>See, for instance, [[Arkady Mordvinov]]'s entry for the second phase of [[Narkomtiazhprom]] contest (1936), with the church in place.</ref> У пролеће 1939. године, црква је била закључана, вероватно зато што рушење поново било на дневном реду;<ref>Colton, ppp. 837</ref> Међутим, у детаљној књизи Дмитрија Сухова (објављена 1941. године) о истраживању цркве у периоду од 1939-40. <ref>{{cite book | title=Pokrovsky sobor (Покровский собор) | publisher=Soviet Academy of Architecture | year=1941 }}</ref> говори се против ове претпоставке.

У првим годинама након [[Други светски рат|Другог светског рата]], реноватори су обновили историјске приземне аркаде и стубове које подржава платформа првог спрата, прочистили сводне и кровне плафоне у галеријама и уклонили "неисторијске" мурале уљаних боја из 19. века унутар цркава.<ref name=K402/> Током још једне серија поправки, коју је предводио Николај Соболев у периоду 1954-55. године, обновљена је оригинална боја која имитира циглу и дозволио је рестаураторима да заправо копају унутар старих зидина, откривајући дрвени оквир унутар ње.<ref name=K402/> У 1960-им, лимени кровови купола замењени су бакарним.<ref name=OFS>{{cite web | url=http://www.shm.ru/pokrovskiy.html | title=Pokrovsky Cathedral (in Russian) | publisher=[[State Historical Museum]], official site | accessdate = 28. 099. 2009. | language=Russian | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20100216223151/http://www.shm.ru/pokrovskiy.html | archivedate = 16. 022. 2010. | df=dmy-all }}</ref>

Последња серија реновирања завршена је у септембру 2008. године са отварањем обновљеног светилишта Св. Александра Свирског.<ref>{{cite web | url=http://www.rian.ru/culture/20080925/151581501.html | title=Pridel Hrama Vasilia Blazhennogo otkryvaetsa posle restavratsii (Придел Храма Василия Блаженного открывается после реставрации) | publisher=[[RIA Novosti]] | language=Russian |date = 25. 099. 2008.}}</ref> Зграда се, данас, још увек делимично користи као музеј, али од 1991. године повремено се користи за периодичне услуге од стране Руске православне цркве.

|date = 9. 022. 2016.|title=Invisible Bridges: Life Along the Chinese-Russian Border

|first=Peter|last=Hessler|first=Peter|periodical=The New Yorker|authorlink=Peter Hessler}}</ref>

* {{citeCite book | ref = harv | title=Landmarks of Russian Architecture: A Photographic Survey | last=Brumfield|first= William Craft | publisher=Routledge | year=1997 | isbn=978-90-5699-537-9 | url=https://books.google.com/?id=TNfoyvTB04sC | authorlink=William Craft Brumfield }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Brunov|first= N. I. | title=Hram Vasilia Blazhennogo v Moskve (Храм Василия Блаженного в Москве. Покровский собор) | publisher=Iskusstvo | language=Russian | year=1988 | isbnid=ISBN }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Buseva-Davydova|first= I. L. | language=Russian | title=Kultura i iskusstvo v epohy peremen (Культура и искусство в эпоху перемен) | year=2008 | publisher=Indrik | isbn=978-5-85759-439-1 }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Bushkovitch|first= Paul | title=Peter the Great: the struggle for power, 1671–1725 | publisher=Cambridge University Press | year=2001 | isbn=978-0-521-80585-8 | url=https://books.google.com/?id=f3ecjxR1Z9YC }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Colton|first= Timothy J. | title=Moscow: Governing the Socialist Metropolis | url=https://books.google.com/?id=lXM2H6tWHskC | publisher=[[Harvard University]] | year=1998 | isbn=978-0-674-58749-6 }}

<!-- * {{citeCite book | ref = harv | title=The Petrine revolution in Russian architecture | authorlast=Cracraft, |first=James | publisher=University of Chicago Press | year=1988 | isbn=978-0-226-11664-8 | url=https://books.google.com/?id=Gg19b0fFbIIC }} -->

* {{citeCite book | ref = harv | title=Architectures of Russian Identity: 1500 to the Present | last1=Cracraft|first1=James|last2= Rowland, |first2=Daniel Bruce | publisher=Cornell University Press | year=2003 | isbn=978-0-8014-8828-3 | url=https://books.google.com/?id=nLDiuG3jBtAC}}

* {{citeCite book | ref = harv | title=Pamyatniku arhitektury Moskvy. Kremlin, Kitai Gorod, tsentralnye ploschadi (Памятники архитектуры Москвы. Кремль, Китай-город, центральные площади) | language=Russian | year=1982 | publisher=Iskusstvo | editor1-link=Alexei Komech|editor1-last=Komech|editor1-first= Alexei I.| editor2-last=Pluzhnikov|editor2-first= V. I. }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Kudryavtsev|first= Mikhail | language=Russian | title=Moskva&nbsp;— trety Rim (Москва&nbsp;— третий Рим) | year=2008 | publisher=Troitsa | oclc=291098358 }} (second edition; first edition: 1991)

* {{citeCite book | ref = harv |first1=Marian |last1=Moffett|first2= Michael |last2=Fazio|first3= Lawrence|last3=Wodehouse|title=A world history of architecture|year=2003|publisher=McGraw-Hill|location=Boston|isbn=978-0-07-141751-8| url=https://books.google.com/?id=HrzPlqLjR1MC&pg=PA162&dq=Intercession+on+the+moat#v=onepage&q=Intercession%20on%20the%20moat}}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Perrie|first= Maureen | url=https://books.google.com/?id=a1iXLeD4DgcC | title=The Image of Ivan the Terrible in Russian Folklore | year=2002 | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-0-521-89100-4 }}

* {{citeCite book | ref = harv | authorlink=Peter Petreius|first=Peter|last=Petreius |first=Peter| title=History of the Great Duchy of Moscow (История о великом княжестве Московском) | publisher=Rita Print, Moscow | year=1997 | language=Russian | isbn=5-89486-001-6 }} (Original book written in 1615 and printed in [[Leipzig]], in [[German language]], in 1620; translated to Russian in 1847 by Mikhail Shemyakin).

* {{citeCite book | ref = harv |editor1-last=Shchenkov |editor1-first=Alexei S. |editor2-last=Andrej Leonidovic |editor2-first=Batalov |title=Pamyatniki arhitektury v dorevolutsionnoy Rossii (''Памятники архитектуры в дореволюционной России'') | year=2002 | publisher=Moscow: Terra |isbnid=ISBN 5-275-00664-0 | language=Russian}}

* {{citeCite book | ref = harv | title=The architecture and planning of classical Moscow: a cultural history | last=Schmidt|first= Albert J. | publisher=DIANE Publishing | year=1989 | isbn=978-0-87169-181-1 | url=https://books.google.com/?id=igYNAAAAIAAJ }}

* {{citeCite book | ref = harv |last=Shvidkovsky |first=D. S. | title=Russian architecture and the West | publisher=Yale University Press | year=2007 |isbn=978-0-300-10912-2 | url=https://books.google.com/?id=LQy9TJ2yOQEC | authorlink=Dmitry Shvidkovsky }}

* {{citeCite book | ref = harv | last=Watkin|first=David | title=History of Western architecture | url=https://books.google.com/?id=39T1zElEBrQC | isbn=978-1-85669-459-9 | year=2005 | publisher=Laurence King Publishing }}