Деведесетих година двадесетог века, уследио је рат и [[Распад Југославије|распад Југославије]]. Наметнуте су међународне санкције од стране [[Уједињене нације|Уједињених нација]], што је довело до политичке изолације и економског пада за [[Србија|Србију]]. То је довело до кризе за фабрику и њене раднике што је резултиталорезултирало да Прва Петолетка изгуби способностсвоје заизвозно извоз производатржиште. Многи инжењери високог профила напустили су Петолетку током деведесетих година и започели своје приватне компаније. Држава није имала средства за улагање у фабричке машине и опрему, што је резултирало да већина фабричке опреме постане застарела.
Први тендерјавни позив за продају Прве петолетке, одржан у [[јун]]у [[2005]]. године, био је неуспешан. Други тендерјавни позив, отворен у новембру 2007, такође није успео. Влада је одлучила да прода фабрику делом, а не као целину, због недостатка заинтересованих страна за куповину целе компаније. У јануару 2016. године, након две деценије стечаја, компанија је објавила банкрот. Након тога, радници су 4. јануара 2016. године основали ново предузеће под именом „ППТ Петолетка д.о.о.”, а затим закупили квадрате у девет Петолеткиних целина и почели да раде. У фебруару 2016. почело је да ради 200 радника, да би их до краја године било 717. Средином 2017. године тај број се попео на 815 радника. Компанија је у рукама бивших радника и има укупно 677 оснивача.<ref>{{cite web|title=Direktori odveli u stečaj, radnici vratili u život|url=https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=06&dd=08&nav_id=1269668|website=b92.net|accessdate=21.5.2018}}</ref>
