Европа — разлика између измена

'''Европа''' (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),<ref name=":4">{{Cite news|url=http://edukacija.rs/zanimljivosti/kako-su-kontinenti-dobili-imena|title = Како су континенти добили имена?|last=|first=|date = 2. 2. 2015.|work=Edukacija|access-date = 10. 2. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=}}</ref> шести је [[континент]] по величини (једино већи од [[Аустралија|Аустралије]]) и трећи најнасељенији (после [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]), са популацијом од око 742 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (11‰).<ref>"[http://esa.un.org/unpd/wpp/Excel-Data/population.htm World Population Prospects: The 2012 Revision]". UN Department of Economic and Social Affairs.</ref>

Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Сјеверни ледени океан]] на сјеверу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од [[Азија|Азије]] [[Вододелница|вододјелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], ријеком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title = National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title = The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.|last= Lewis|first2= Kären|last2= Wigen|year=1997|id=ISBN 0-520-20743-2|publisher=University of California Press|ref=harv}}</ref><ref>{{Cite book|title = The European culture area: a systematic geography|first=Terry G.|last= Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova|last2= Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|id=ISBN 0-7425-1628-8|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свијет подјељен од стране непознатих лица на три дијела, Европу, Азију и Либију (Африку), са ријекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријека [[Дон]], умјесто Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на ријеци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до ријеке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title = Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus|first= Thomas W.|last= Franxman|publisher=Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|id=ISBN 88-7653-335-4|pages=101–102}}</ref>

Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана дијелом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и сјеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". ppстр. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). ppстр. 181.</ref> Ова подјела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промјењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 |title = Europe: A History, by Norman Davies|publisher=|accessdate = 23. 8. 2010|isbn=978-0-19-820171-7|date=1996|author1=Davies|first1=Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је ријешен 1730. године када, умјесто ријечних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}</ref>

Острва су углавном груписана уз најближу континенталну масу, отуд се Исланд сматра дијелом Европе, док се оближње острво Гренланд сматра дијелом Сјеверне Америке. Ипак, постоје неки изузеци на основу друштвено-политичких и културних разлика. Кипар је ближи Анадолији, али се обично сматра дијелом Европе културно и политички и тренутно је држава чланица ЕУ. Малта се сматра острвом Сјеверне Африке већ вијековима.<ref>Falconer, William; Falconer, Thomas. [https://books.google.com/books?id=B3Q29kWRdtgC&pg=PA50 ''Dissertation on St. Paul's Voyage''], BiblioLife (BiblioBazaar), 1872. (1817). ppстр. 50.,. ISBN 1-113-68809-2 ''These islands Pliny, as well as Strabo and Ptolemy, included in the African sea''</ref>

Географска граница повучена између Европе и Азије у [[1730]]. није слиједила међународне границе. Као резултат, покушаји да се Европа организује политичким и привредним линијама резултовали су употребом имена на геополитички ограничавајући начин<ref>See, e.g., Merje Kuus, [http://phg.sagepub.com/cgi/content/abstract/28/4/472 'Europe's eastern expansion and the re-inscription of otherness in East-Central Europe'] ''Progress in Human Geography'', Vol. 28, No. 4, 472–489 (2004), József Böröcz, [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1082435 'Goodness Is Elsewhere: The Rule of European Difference'], ''Comparative Studies in Society and History'', 110–36, 2006, or [http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm Attila Melegh, ''On the East-West Slope: Globalisation, nationalism, racism and discourses on Central and Eastern Europe''], [[Будимпешта|Budapest]]: Central European University Press, 2006.</ref> указујући само на 28 држава чланица Европске уније. С друге стране, Европа се такође користи на веома експанзиван начин од стране Савјета Европе који има 47 држава чланица,<ref>{{cite web|url=http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/|title = About the Council of Europe|publisher=Council of Europe|accessdate = 9. 6. 2008 |archiveurl = //web.archive.org/web/20080516024649/http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/ <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 16. 5. 2008}}</ref> од којих су нечије територије преко Урала и Босфора укључујући цијелу Русију и Турску. Поред тога, људи на Британском острву могу сматрати [[Континентална Европа|„континенталну” или „копнену” Европу]] Европом.<ref>{{cite web|url=http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=europe|title = Europe — Noun|publisher=Princeton University|accessdate = 9. 6. 2008}}</ref>

Велика већина свјетских језика за назив континента користи ријечи изведене из израза „Европа”. У кинеском језику се користи назив ''-{Ōuzhōu}-'' (歐洲/欧洲); слична изведеница ''-{Ōshū}-'' (欧州) се понекад користи у јапанском називу за Европску унију, ''-{Ōshū Rengō}-'' (欧州連合), иако је назив за континент ''-{Yōroppa}-'' (ヨーロッパ) у много чешћој употреби. У неким туркијским језицима употребљава се изворни персијски назив ''[[Франгистан]]'' (земља Франака) који се односи на велики дио Европе, поред званичних назива ''Аврупа'' и ''Европа''.<ref name="davison">{{Cite journal|last=Davidson|first=Roderic H.|title = Where is the Middle East?|jstor=20029452 |journal=Foreign Affairs |volume=38|issue=4 |year=1960|doi=10.2307/20029452 |ref=harv|pages=665–675}}</ref>

* [[Западна Европа]] (обухвата [[Британска острва]], [[Француска|Француску]], [[Монако]] и [[Бенелукс]]).<ref name=":2">Рада С. и Милутин Т|title = Геограгија за 6. разред|location=|publisher=''основне школе'' (7. издање pp. 75—2016), Завод за уџбенике и наставна средства |isbn=978-86-17-19478-7|pages=}}</ref>

-{Homo georgicus}-, који је живео пре око 1.8 милиона година у [[Грузија|Грузији]], је настарији откривени [[велики човеколики мајмуни|хоминид]] у Европи.<ref>{{cite journal |last1=Vekua|first=A.|last2=Lordkipanidze|first=D.|last3=Rightmire|first=G. P.|last4=Agusti|first=J.|last5=Ferring|first=R.|last6=Maisuradze|first=G.|author7=et al. |year=2002|title = A new skull of early ''Homo'' from Dmanisi, Georgia | journal = Science | volume = 297 | doi = 10.1126/science.1072953 | pmid = 12098694|pages=85-9}}</ref> Подручја бивше Југославије, Шпаније и Француске потврђују постојање -{''[[Хомо еректус|Homo erectusa]]''}- пре милион година.<ref name="Larousse">Larousse enciklopedija, -{I}- tom, 466. str</ref> [[Кромањонци]] су се појавили пре 40.000 година.

* {{Cite book |ref= harv|last=Duchesne|first=Ricardo|title = The Uniqueness of Western Civilization|url=https://books.google.com/books?id=pWmDPzPo0XAC&pg=PA297|year=2011|publisher=BRILL|id=ISBN 90-04-19248-4|quote=The list of books which have celebrated Greece as the “cradle” of the West is endless; two more examples are Charles Freeman's The Greek Achievement: The Foundation of the Western World (1999) and Bruce Thornton's Greek Ways: How the Greeks Created Western Civilization (2000)|pages=297}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Covert|first=Kim|title = Ancient Greece: Birthplace of Democracy|url=https://books.google.com/books?id=KVMYJNvUiYkC&pg=PP5|year=2011|publisher=Capstone|isbn=978-1-4296-6831-6|quote=Ancient Greece is often called the cradle of western civilization... Ideas from literature and science also have their roots in ancient Greece.|pages=5}}

* {{Cite book|ref= harv|title = National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}}